Могу ли Европљани наћи билион долара за одбрану без Американаца
Макронов амбициозан сан о француском нуклеарном кишобрану над Старим континентом тешко да је брзо остварив. Европа би могла да се одбрани без подршке Америке, али би јој било потребно четврт века да замени америчку војну заштиту, и то би је коштало око хиљаду милијарди долара, каже се у најновијем извештају Међународног института за стратешке студије (ИИСС).
Студија тинк-тенка из Лондона открива да би хипотетичко повлачење САД из Европе којим Трамп прети оставило чланице НАТО-а на континенту рањивим на потенцијалну руску претњу и суочило их са тешким избором како да попуне огромне рупе у одбрани. Трошкови замене америчког војног система и особља износили би приближно билион долара током наредних 25 година. Само за набавку новог оружја и војне опреме без трошкова додатног одржавања и ангажовања војног персонала требало би од 226 до 344 милијарде долара.
Према процени ИИСС-а, најскупља ставка на листи за куповину била би набавка 400 тактичких борбених авиона, затим 20 разарача и 24 ракете земља-ваздух дугог домета. У случају да дође до већих војних операција у сузбијању руског напада, само замена 128.000 припадника америчког војног контингента, европским јединицама премашила би 12 милијарди долара, прогнозирају експерти овог института који се бави питањима одбране и безбедности.
На Трампов притисак на европске партнере да из државне касе знатно више издвајају за одбрану реаговао је и нови немачки канцелар. За обећање да ће Бундесвер постати најјача конвенционална војска у Европи, Фридрих Мерц је у првом обраћању у Бундестагу добио громогласан аплауз посланика. Али, већ дан касније изјава немачког министра спољних послова Јохана Вадефула на министарском самиту НАТО-а у Анталији да ће Берлин драматично повећати потрошњу за одбрану – са два на пет процената БДП-а поделила је владајућу коалицију у земљи.
После састанка у Турској амерички државни секретар Марко Рубио је за „Фокс њуз” изјавио је да ће све чланице НАТО-а до самита у јуну 2025. године усагласити циљ да свака земља издваја пет одсто свог бруто домаћег производа (БДП) за одбрану у наредној деценији. Али, за разлику од Немачке, друге европске земље су опрезније у обећањима. Британски министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је у Анталији да Уједињено краљевство има за циљ да повећа издатке за одбрану на 2,5 одсто БДП-а до 2027. године, са даљим повећањем на три одсто до следећих општих избора, који се очекују 2029. године.
Влада Ђорђе Мелони је саопштила да је Италија достигла циљ од два одсто бруто производа за одбрамбене издатке уочи самита НАТО-а у јуну у Холандији. Шеф италијанске дипломатије послова Антонио Тајани је на неформалном министарском састанку у Анталији истакао како сматра да је издвајање три одсто БДП-а за одбрану и два процента за безбедност „праведнији и уравнотеженији приступ”.
Када су улазили у коалицију са демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ), социјалдемократе су пристале на нову „милитаризацију” Немачке. Али, социјалдемократе неочекивану објаву шефа дипломатије Јохана Вадефула да ће Немачка издвајати пет процената од бруто националног производа сматрају једностраним потезом који није договорен у коалицији.
Критике СПД-а одражавају растућу нелагодност странке због обима и брзине поновног наоружавања Немачке. Један посланик СПД-а, који је тражио да му се не открива име за портал „Политико” каже да Вадефулова изјава „није мудра”, јер није претходно била координисана унутар владе. Он тврди да је Мерцова влада претходно договорила да се прво сачека самит НАТО-а у јуну пре него што се одреди циљ наредног издвајања за војску.
Али, хришћанске демократе су подржали иступ министра спољних послова у Анталији: „Значајно повећање издатака за одбрану је доследна намера канцелара да изгради највећу конвенционалну војску у Европи што је уједно и обавеза из коалиционог споразума”, нагласио је Томас Ерндл, посланик и парламентарни портпарол ЦДУ/ЦСУ за одбрамбену политику.
Фридрих Мерц је у договору са СПД-ом и другим странкама успео да пре формирања владе у Бундестагу измени Устав како би се одобрило задуживање без граница чиме се трасирао пут за формирање фонда за модернизацију војске од 500 милијарди евра. Канцелар је прошле недеље рекао да би сваки додатни процентни поен издатака за одбрану значио додатни годишњи расход од 45 милијарди евра. То значи да обећање министра Јохана Вадефула из Анталије „кошта” око 135 милијарди евра.
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.