Успоравање БДП-a неће утицати на индексацију пензија

Неизвесна актуелна економска ситуација, незабележена још од пандемије вируса корона, геополитичке тензије, високе америчке царине и даљи раст инфлације неспокој су за српску привреду. Иако се раст БДП-а очекује у наставку године, нова пројекција за ову годину нижа је од фебруарске и износи 3,5 одсто, на шта је у великој мери утицао остварен мањи привредни раст у првом тромесечју у односу на очекивани. Бржем расту у наредним тромесечјима требало би да допринесе раст производње у аутомобилској индустрији и енергетици услед повећаних капацитета, као и планирана реализација инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Експо 2027”, објаснила је Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Истовремено и гувернерка и министар финансија Синиша Мали упозоравају да су протести и блокаде у нашој земљи утицали да инвестиције и лична потрошња остваре мањи раст од очекиваног, што онда утиче и на пројекцију раста пензија.

Управо је то оно што ствара неспокој и најстаријој популацији – пензионерима, чија се примања усклађују једном годишње по швајцарској формули – 50 одсто са растом зарада и исто толико с растом инфлације.

Уместо да им сваким новим усклађивањем пензије буду више и да у већем проценту учествују у просечној заради – до 2027. и до 55 одсто, са 47 процената, колико је било на крају 2024 године, остаје да се види колика ће индексација стварно бити.

Упитан да прокоментарише да ли би се и како све ово могло одразити на ново усклађивање пензија или је ипак рано за прогнозе, др Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије каже за „Политику” да је швајцарска формула на основу које се ради индексација тако конструисана да „испегла” привредни циклус.

– Имајући то у виду, одређено успоравање бруто друштвеног производа у овој години практично да и неће утицати на индексацију пензија у јануару 2026. године. Евентуално би озбиљније успоравање БДП-а или потенцијална глобална рецесија, која би се прелила на Србију, могли делимично да смање стопу усклађивања пензија, али тек у јануару 2027, о чему је још прерано говорити – објашњава Алтипармаков.

Др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, слаже се са упозорењима надлежних да би наставак овакве ситуације у земљи и ван ње могло негативно да се одрази на даљи пад привредне активности, што би последично погодило и најстарије.

– Имајући у виду да швајцарска формула прописује да се пензије усклађују 50 одсто са растом зарада и исто толико са трошковима живота, ако инфлација настави да расте, смањиће се куповна моћ пензионера, због чега је приоритет приоритета да се кроз договор реши проблем протеста – каже Савић.

Објашњава да учешће пензија у БДП-у може да буде између 9,5 и 10 одсто и да тога морамо да се придржавамо, али без социјалног дијалога тешко да ће нешто моћи да се промени.

Иначе, просечна мартовска пензија износила је 50.686 динара и до тог износа је прима 986.863 пензионера. Мање од најнижег износа пензије од 27.711,33 динара прима 185.833 пензионера фонда запослених и самосталаца, а пољопривредну 23.096 пензионера.

Најнижи износ пензије прима 148.711 пензионера фонда запослених, док 88.708 земљорадника прима – 21.786,02 динара. Истовремено, у Србији највишу пензију по важећем закону од око 255.231,18 динара прима 77 пензионера, док је затечених корисника 759, показује статистика пензијског фонда.

Добра вест је да се наставља тренд добре наплате доприноса за пензијско-инвалидско осигурање, те је од 1. јануара до 9. маја наплаћено 19,6 милијарди динара или 6,2 одсто више него што је било предвиђено финансијским планом Фонда ПИО. У односу на исти период претходне године приходи од доприноса су већи за 49 милијарди динара, односно за 16,88 одсто, изјавио је за Танјуг директор Фонда ПИО Реља Огњеновић.

Огњеновић је истакао да су добри финансијски показатељи у прва четири овогодишња месеца наставак ранијег тренда пошто је и прошле године фонд остварио суфицит од 8,3 милијарде динара. Додао је да су у укупним приходима и примањима у 2024. години, који су износили 1.088,35 милијарди динара, приходи од доприноса за ПИО чинили 78,3 одсто, а укупни трансфери из буџета 20,7 одсто.