Наша земља у систему јединственог плаћања евром

Србија би 22. маја требало да буде примљена у Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА), што би омогућило јефтинији платни промет са регионом и Европском унијом као највећим извозним тржиштима домаћих компанија. Како је изјавила гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, тог датума је заказана седница и нема никаквих примедби Европске комисије на поднета документа, због чега се очекује да наша земља постане део овог система плаћања. 
– Србија је апсолутно све урадила када је реч о пријему у Јединствено подручје плаћања у еврима, и од стране Министарства финансија и НБС, али су се у међувремену мењала правила и тражио се усвојен закон о спречавању прања новца и о централној евиденцији стварних власника – рекла је Табаковићева. 
Проф. др Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије каже за наш лист да пријем Србије у систем СЕПА значи бржа, лакша и комфорнија плаћања. 
– То је важно и због европских интеграција Србије, да смо у њиховом систему плаћања – каже наш саговорник. У јавности се постављало и питање да ли постоје било какви ризици, с обзиром на то да нисмо земља која користи евро као валуту, међутим из НБС су објаснили да је најважније да ће плаћања бити ефикасна, те да треба имати у виду и то да су чланице СЕПА подручја и земље које немају евро као званичну валуту, попут Шведске, Данске, Швајцарске и Велике Британије. 
Повезивање на системе ЕУ по моделу који је договорен за западни Балкан, а то је преко националних система за инстант плаћања на ТИПС систем Европске централне банке, омогућиће да се и трансакције са ЕУ обављају брже него сад. Оне, наравно, могу да буду јефтиније у односу на плаћања која се тренутно извршавају преко кореспондентских банака у државама чланицама ЕУ или преко матица банака које послују у Србији, а основане су у Европској унији. 
Како су за „Политику” раније рекли из НБС, од укупног платног промета који обаве наша привреда и грађани око 95 до 98 одсто је домаћи платни промет унутар земље, а остатак је са иностранством. Задатак сваке централне банке је да омогући да се домаћи платни промет обавља на најефикаснији могући начин. Око 60 одсто спољнотрговинске размене Србија обавља са државама чланицама ЕУ, а готово 45 процената прилива преко банака по основу дознака долази из Европе.