Библиотека у Долову – век и по у служби љубитеља литературе

Долово ‒ „Навршило се 150 година откад је Долово, данас једно од највећих насеља панчевачке општине, међу првима у Србији добило читаоницу. То је импозантан податак када знамо да је у Војводини средином 19. века формирана прва читаоница. Овакве културне институције су у то време биле реткост и у много већим срединама. Доловци нису много заостајали и зато овај јубилеј, за поштовање и понос”, истиче за „Политику” Мирослав Првуљ, директор доловачког Дома културе „25. мај”, који приљежно чува богату и вредну грађу о далекој историји и животу села.

Читаонице су биле претеча данашњих библиотека, формиране су најчешће под окриљем Српске православне цркве, како би се сачувао национални и културни идентитет Срба. Прва у Кнежевини Србији, „Српско читалиште”, отворена је 1846. године, недуго затим и у другим градовима, а доловачка је, према неким наводима, прва у једној сеоској средини, у панчевачком крају, свакако.

Занимљив податак је, скреће пажњу Првуљ, да је иницијатор идеје био Сава Коларски, доловачки свештеник у парохијском дому Мале (Горње) цркве, који са ондањим ученим људима и виђенијим сељанима формира друштво и сачињава Правила, са прецизним циљевима. То је први пут да се група људи удружила и основала оно што се данас препознаје као организација цивилног друштва, с циљем да ради на просвећивању и популаризацији књиге и читања. Живо је сећање, док се у депоима овдашње установе културе чувају „Правила читаонице у Долови” из 1875. године, на чијој пожутелој хартији је краснописом забележено јасно дефинисано настојање да се овдашњи живаљ описмени и просветли.

„Прво – намера или циљ друштва јесте духовно изображење чланова помоћу набављања и корисног употребљавања повремених листова и других књижевних дела. Друго ‒ нарочито је пак циљ друштва да у члановима жељу читању побуди и да читањем сваки члан сазна услове, од којих цивилизација, култура и морал зависи и да се памти да ће услове и испунити. Треће ‒ друштво пак неће никаква предавања одржавати и са погледом на постављени циљ, политиком се неће бавити”, стоји краснописом убележено на документу који се нашао међу старом грађом напредног села.

У Позајмном одељењу доловачке библиотеке при Дому омладине и данас се може штошта прелистати од грађе Завичајног фонда, али и друга штива и најновији наслови. Библиотека у фонду има око 12.500 књига и преко 1.000 регистрованих корисника, од којих су четвртина активни читаоци и посетиоци. Овде вредно негују и своје издавачке подухвате и хвале се објављеним монографијама „Мала црква у Долову” и „Црква у центру”, а више од деценију у континуитету се формира и организује Завичајна збирка и развија новоформирани Центар за истраживање културног наслеђа и културне разноликости.

„Излазимо из сфере простора услуживања и стварамо место у области духовне производње. Тако је настао програм ’Приближи, освоји и усвоји знање како би научио да учиш’, намењен првенствено основцима у припреми своје лектире, у библиотеци, на занимљив начин. Пре петнаестак година уведене су и иновативне активности попут услуге доставе књига особама са смањеном могућношћу кретања на кућну адресу. Генерално, сеоске библиотеке су центар окупљања свих генерација и превазилазе своју примарну делатност, а атмосфера у њима је пријатељска, па је неретко библиотекар и психолог и васпитач, али и хроничар самог села. Зато све те приче треба чувати и бележити, за генерације које долазе”, наглашава Жаклина Мијалковић, дипломирани библиотекар у библиотеци доловачког дома културе.

И док је комшијска Градска библиотека у Панчеву управо навршила „тек” век постојања, и иако постоји разлика између јавне библиотеке и читаонице, 150 година непрекидног рада доловачког читалишта говори колико је његово оснивање био напредан корак за једну малу средину. Зато се овде спремају за обележавање вредног јубилеја, напомиње за наш лист Мирослав Првуљ, директор Дома културе „25. мај” у Долову.