Потрошња домаћинстава постала кључни „мотор” раста привреде

Српска привреда наставља да расте, али све споријим темпом. Наиме, након релативно снажних 4,5 одсто у првој половини прошле године, раст је успорио на 3,3 процента у другом полугодишту, а подаци са почетка 2025. сугеришу да је у току даље успоравање, наводи се у најновијој публикацији Србија тима ЕY („Ernst & Yang”) „Макроекономик пулс” и „Бeнкинг сектор пулс”, који „опипавају пулс” српске привреде. 
Наиме, ризици, неизвесности, обновљени инфлаторни притисци и геополитичке тензије све више оптерећују привредни раст у свету током протеклих месеци, чиме су значајно угрожени и изгледи раста за остатак године у Србији. Овим околностима посебно тешко су погођене привреде које су кључни трговински и инвестициони партнери Србије – пре свега оне у ЕУ, као што су Немачка или Италија. Слаба тражња потрошача и смањена инвестициона активност у овим земљама ограничавају извоз српске робе и услуга, као и прилив инвестиција. Но, овај ефекат је ипак донекле ублажен услед све веће трговинске размене и прилива инвестиција из Кине, и других ваневропских земаља, попут Турске, чије економије и даље расту релативно интензивно. 
Све ове околности, наводи се у извештају, имају различити ефекат на различите секторе – извозно оријентисани део прерађивачке индустрије попут производње ауто-делова је под притиском слабљења иностране тражње. Пољопривреда и енергетика су угрожене релативно сувим и топлим временом током целе 2024. и на почетку 2025, али екстракција – попут рударства – ужива ефекте појачане тражње из Кине и недавног раста цена сировина у свету. Банкарски сектор, пак, остварио је током прошле године рекордне перформансе у условима и даље релативно високих каматних стопа. 
Са српским извозом који је током прошле и почетком ове године стагнирао, и приватним инвестицијама које су знатно успориле током последњих месеци, потрошња домаћинстава постала је кључни „мотор” раста привреде – што само по себи може отворити и нове макроекономске ризике. 
Поред тога што и раст потрошње показује знаке успоравања на почетку 2025. (судећи по успоравању реалног раста потрошње на мало на један одсто међугодишње у току прва два месеца 2025, након раста од око пет процената на нивоу 2024), остају и неки структурни изазови за српску приведу. 
Конкурентност извозника је релативно слаба у условима акутног недостатка радне снаге, и недавног значајног раста трошкова рада и енергије, а дефицит текућег рачуна се значајно проширио. Уз све то, поново су појачани инфлаторни притисци, махом због спољних фактора, а примећују се и благи депресијацијски притисци на курс динара. 
Тако НБС после релативно дужег времена поново интервенише продајом девиза на међубанкарском тржишту, а такође држи каматну стопу непромењеном на 5,75 одсто од септембра прошле године – а које би могуће остале око овог нивоа и у наставку године, имајући у виду обновљене инфлаторне притиске. За то време, фискална позиција остаје релативно стабилна, али се уочавају и ефекти успоравања потрошње, у виду веома благог реалног смањења пореских прилива током прва два месеца 2025, па је могуће да у току 2025. дође и до ширења фискалног дефицита – на пример, према последњој процени ММФ-а, могуће је његово ширење на 3,3 одсто БДП-а, у односу на 2,1 одсто из 2024. 
У овим околностима, очекујемо да привредни раст на нивоу 2025. успори на око 3,2 одсто, након готово четири одсто остварених у 2024, а овогодишњи раст „предводила” би потрошња домаћинстава, али и извођење појединих већих јавних инвестиција.