Опипљиви новац је тапија независности

Специјално за „Политику”

Хјустон – Кеш има много позитивних и моћних одлика. Подстичем сваког читаоца да користи готовину барем једном недељно. Ако сви то раде, задржаћемо користи које пружа папирни новац – каже за „Политику” Џеј Загорски, економистa и ванредни професор на Квестромској школи бизниса Универзитета у Бостону, аутор књиге „Моћ кеша: Зашто је коришћење папирног новца добро за вас и друштво”.

„Коришћење кеша олакшава контролу трошкова, јер када вам понестане готовине, морате да престанете да трошите. Са кредитном картицом морате да престанете само када достигнете свој кредитни лимит, што значи да сте већ ушли у вртлог позајмица”, објашњава Загорски и истиче још један важан моменат – током великих природних катастрофа и неко време након њих, електронска плаћања обично не функционишу, док је, како каже, готов новац „нискотехнолошки и сасвим поуздано средство размене и у таквим ванредним околностима.

У прилог кеша иде и чињеница да је подеснији као вид помоћи појединцима из социјално угрожених група, који по правилу и немају банковни рачун.

Упоређујући ризике, професор Загорски каже да су суме које се краду са кредитних и дебитних картица вишеструко веће од износа готовине које би могли да вам похарају „обични” лопови.

„Штавише, чак и ако банка врати новац украден са кредитне или дебитне картице, тај процес често траје дуго, уз то и кошта”, наглашава наш саговорник.

Како истиче, многе компаније игноришу добробити готовог новца: „Ако у авиону желите да купите пиће, мораћете да користите неки облик електронског плаћања, јер се готовина више не прихвата током лета. Многе земље имају законе који захтевају од продавница, транспортних и других предузећа да прихватају кеш. Међутим, само зато што је организација законски обавезна да прихвати готовину не значи да је дужна да тај процес олакша потрошачима. Даћу вам пример великог ресторана који се налази испод моје канцеларије на универзитету. Он ради по принципу самопослуживања, дакле често нема никог од особља у близини. А поред касе постоји знак да људи који желе да користе готовину морају да пронађу менаџера, који је често заузет другим пословима, па сте осуђени на чекање. Често сам и сам, иако ватрени заговорник коришћења готовине, одустајао и плаћао електронски. Ресторану се не може приговорити да не дозвољава плаћање готовином, али максимално отежава трансакције кешом. И ово није усамљен случај, напротив.”

Аутор књиге „Моћ кеша: Зашто је коришћење папирног новца добро за вас и друштво” истиче да употреба готовог новца штити нашу приватност и анонимност од технолошких компанија, хакера, банака и других „знатижељника”.

„Многи моји студенти објављују све о свом животу на друштвеним мрежама. Уочи дипломирања, многи од њих бришу велики број објава које би евентуално могле да им отежају запослење. Када користите електронска плаћања, стварате отворену књигу свог финансијског живота. Иако вас данас можда није брига, у будућности можда нећете желети да људи знају колико сте потрошили на алкохол, храну, одећу, лекове... Није могуће избрисати или сакрити своју финансијску историју од банака, технолошких компанија и хакера који покушавају да украду ваше личне податке. С друге стране, не постоји једноставан начин да било ко прати вашу готовинску потрошњу”, упозорава Џеј Загорски, а затим објашњава зашто кеш осигурава да компаније не могу да нам наплате високу, тзв. прилагођену цену.

„На тржиштима широм света људи се ценкају лицем у лице. Они који су добри у томе добијају ниже цене. У онлајн свету, компаније су себи прилагодиле могућност да различитим клијентима наплаћују различите цене. Ако пратећи ваша електронска плаћања закључе да сте растрошни, ’зацепиће’ вам вишу цену и претпоставити да се нећете ценкати. Уколико плаћате готовином, компанијама ћете избити тај адут из руку”, саветује Загорски и упозорава да електронско одавање информација о нашој потрошњи представља потенцијални ризик. „Многе земље експериментишу са дигиталним валутама централних банака, названим ЦБДЦ (Central Bank Digital Currencies). Ове валуте су попут биткоина с том разликом што влада ствара криптовалуте и одржава контролу над дигиталним новчаником у којем се она чува. ЦБДЦ су опасне јер влада може да прати сваку куповину коју неко обави. Те нове дигиталне валуте дају властима моћ да контролишу дигиталне новчанике. Ако се неко супротстави, влада би за казну могла да затвори или закључа новчаник. Давање властима контроле над тим ко може да троши новац у дигиталном новчанику једноставан је начин да се сузбије свако противљење, протест и неслагање у вези с владиним политикама. Зато опстајање готовог новца осигурава да појединци остану ван домашаја ове полуге надзора”.

За крај, професор Загорски развејава још један мит: да руковање готовином кошта и продавнице и купце: „Студије показују да електронска плаћања попут оних кредитним и дебитним картицама коштају продавнице више него прихватање готовине. Када се продавнице суочавају са вишим трошковима прихватања кредитних картица или планова ’купи сада, плати касније’, оне једноставно преносе ове додатне трошкове на купце, у облику виших цена.

Сламарице не одлазе у историју

Служба за финансијске услуге Федералних резерви САД објавила је годишњи извештај „Дневник избора плаћања потрошача”. Упркос све интензивнијој дигитализацији плаћања, готовина је била трећи водећи инструмент, са уделом од 14 одсто. Скоро 80 процената америчких потрошача држало је готовину у џеповима, ташнама или новчаницима најмање један дан у месецу, према свакој анкети спроведеној од 2018. године. Штавише, чак девет од десет Американаца планира да користи готовину за плаћања или штедњу у будућности.