У животу не треба правити труле компромисе, јер то има цену

„Медицина коначно има прави одговор на проблем гојазности. Имамо добре лекове и хируршке процедуре. То је оно што је важно. Ко нема добар одговор? Прехрамбена индустрија. Она нас убија. У Србији то су пекаре. Јер 24 сата можете да једете, 24 сата је доступна висококалоријска храна, а нико се баш не бави прављењем салата у поноћ. Висококалоријска храна је најчешће и јефтинија од добре хране, да не помињем разне грицкалице. Доступна је око школа, доступна је на сваком месту. А с друге стране, имамо веома лоше услове за свакодневну физичку активност. Човек кад има склоност ка гојазности, нема баш пуно подршке из околине”, истакла је у „Политикином” подкасту професор др Јагода Јорга, дијетотерапеут.

Она је нагласила да се гојазност деценијама третира као естетски проблем појединца.

– Она је чак 35 година на погрешан начин третирана. Тек је сада, са новим лековима који су продрли у медицину, постало потпуно прихватљиво за лаичку, али и за стручну јавност, да је то хронична, метаболичка, релапсирајућа болест која је мултисистемска, врло слично као је што је то био ковид 19 својевремено. Када неко каже „све ми се лепи”, то медицина преводи на нешто што је апсолутно тачно, а што се зове генетска предиспозиција. Значи, постоји маса гена који су верификовани као гени који су код гојазних промењени. Ако су једном „пробуђени” гени, јако их је тешко после вратити у њихово претходно стање. Зато је права превенција заправо превенција од треће године живота. Гојазни родитељи, они који имају гојазност у породици, треба да буду веома пажљиви. Лечење код деце још увек подразумева дијетотерапију и физичку активност. Код одраслих имамо, наравно, на срећу нове лекове и сјајне хируршке методе – нагласила је др Јорга.

Вишак килограма, између осталог, повећава и ризик од појаве карцинома, дијабетеса и кардиоваскуларних болести.

– За то постоји толики низ чврстих доказа. Прекомерна исхрана је, вероватно, убица број један после дувана – додаје др Јорга.

Али важно је и да оболели од малигних болести не слушају нестручне препоруке за исхрану.

– Апсолутно би било кажњиво да се исхраном код малигних болести баве људи који нису лиценцирани – зато што наносе енормне штете. Медицина је доказала да никакви такозвани детокси и течне дијете не треба да конзумирају ти пацијенти. Једна студија је рађена на институту за рак код људи који су били у терминалној фази болести и који су хтели и желели да то примене, а друга група пацијената је била на конвенционалној терапији. Ови који су то примењивали су једноставно имали лошије исходе лечења, превремену смртност пре него ова друга група. И наш Институт за онкологију је направио сјајан водич за пацијенте. И ја сам учествовала у оном делу писања водича који се тиче исхране. Свако на њиховом сајту може бесплатно да скине целу брошуру у којој су дата врло детаљна упутства и о исхрани и о физичкој активности која је страшно важна код малигних болести. То је битно и за превенцију релапса и за бољи квалитет живота, за бољи исход лечења. Велике штете праве незналице, зато што имамо ситуацију да је јако велика количина такозваних антиоксиданаса коју неки саветују, на пример, у неким терапијама потпуно штетна, зато што лекови који се дају за лечење управо делују тако што доводе до ослобађања, слободних радикала који треба да убију малигну ћелију, а неко, с ове стране, даје антиоксидансе који везују те слободне радикале. Злочин је што се то ради. Никаква пресна исхрана и потпуно избацивање група намирница није добро. Није добро да саветујете да једе само пресно некоме чији је имунитет веома угрожен, јер он треба све своје снаге да усмери на борбу против те болести. Само ћете тако да га натрпате гомилом бактерија, вируса… Не знам који је начин да се изборимо са тим да такви савети једноставно почну да се сматрају надрилекарством и да се у тој ситуацији примењују законски прописи. Не можете да дозволите да некога излечи онколог, а онда та особа продаје цеђење тих сокова и соковнике као нешто што јој је помогло у излечењу. Ја не знам који други коментар бих могла да дам, осим да је за мене то заиста злочин – тврди наша саговорница.

А ту је и теза да ако само повећамо дозу свеже цеђеног воћа и поврћа – аутоматски повећавамо и ризик од карцинома дојке за 23 одсто.

– Шта је то цеђено кад га исцедите? Ви сте ту уништили ћелијски зид и пустили сте шећер напоље. То је као кад сте узели коцку шећера и растворили је у води. Све воће и поврће има не само фруктозу, то је апсолутно заблуда, већ има гомилу сахарозе, има друге шећере, неке имају сорбитол, као на пример шљиве. Дакле, ту су разне врсте шећера и ви сад пустите ту зверку из кавеза. Тај шећер се понаша једнако као кад људима раде онај ОГТТ тест. Ви човеку дате раствор глукозе и онда му мерите колико максимално његов шећер буде у крви у току два сата. То се апсолутно исто догађа кад попијете детокс. Пола литре тог детокса може да има исту количину шећера као тај раствор који сте добили за тест оптерећења. Па замислите како је то удар за организам кад свој организам цео дан гурате на максимум који он може да одради у метаболизму угљених хидрата. Па то је злочин за организам. Конзумирање шећера није забрањено, али не сме да га буде никад одједном пуно. Кад га има мало, наш организам ће одмах то да распореди, што метаболизмом у јетри, што тако што ће одмах да га угура у неки енергички метаболизам. Кад га је пуно одједном, шећер који је ушао у крв – мора да се веже за нешто. Организам не може одмах да га искористи. То је оно што се зове тромесечни шећер, што се зове у ствари гликозиловани хемоглобин. Шећер се везује за протеине појединих ћелија. То значи долази до дегенеративних промена, односно убијате ћелије полако… Сваки пут кад људи попију детокс, они убијају неке своје добре ћелије. Ако бих морала да бирам, шта је најгоре што људи могу себи да ураде, то је да користе разне детоксе. Ако ћете већ да се испирате, па ту су вам они чувени водени дани, руски. То постоји из 19. века и подразумева да пијете воду 24 сата. Ја то не препоручујем, али говорим о томе зато што се чудим да неко плаћа детоксе. Организам мора да уклони из своје крвне струје све што му повећава вискозитет, све што му омета ток – наводи гошћа нашег подкаста.

Које су дијете најгоре?

– Најгоре дијете су детокс дијете. Онда имате онај други екстрем где је палеодијета, која искључује енормно велики број намирница, укључујући и млечне производе. То је дијета која је тестирана међу Ескимима, они су се тако хранили. Оне имају неку кето дијету без млечних производа.

Али истраживање пре 40 година је утврдило да Ескими на Гренланду умиру 15 година раније у односу на домаће становништво које се храни западним начином исхране. Сада су Ескими променили свој начин исхране. Просто речено, нису то дијете које можете да примењујете цео живот. Медитеранска исхрана се сматра добром, али не могу сви да то прате, па ето Швеђани нису на медитеранском типу исхране, па имају одлично здравље. Они имају своју скандинавску дијету, која се исто тако показала као изузетна. Код њих је главна масноћа такозвано репичино уље, које је добар извор омега-3 биљних алфалиноленских киселина. Маслиново уље у сваком случају би ваљало кад год је могуће укључити у своју исхрану, али то није једини разлог добре исхране. У Србији се мало једе поврће, много људи, на пример, није чуло за келерабу. Лично мислим да српска исхрана може да буде веома побољшана у смислу промене формулације или рецептуре. Недавно је изашла велика студија у којој је коначно утврђено како је кисели купус фантастична намирница, али наравно, мора се пре конзумирања испрати. Ми када хоћемо да тестирамо да ли нечија исхрана не ваља, онда извршимо такозвани инвентар. Уђете у кућу, наравно са пристанком, и направи се инвентар од намирница која постоји у кући. Ја инвентар са пацијентима урадим за пет минута – каже др Јорга.

Гошћа нашег подкаста каже да је тешко дати рецепт за срећан живот, али да се она увек трудила да буде у сагласју са оним што је њена природа, што је њено васпитање, знање, етика...

– Живот није нека идеална теорија па се све уклапа. Било ми је увек важно да не правим ону врсту компромиса која би заиста била у директној колизији са мојим жељама, маштањима, знањем… Не треба правити оно што се зове трули компромис. То има цену – наводи др Јорга.

Операција желуца

Професорка Јорга подсећа да је чињеница да данас имамо мање потхрањених, што значи да мањи број људи умре од глади него што је случај са гојазношћу.

– Гојазност је светски проблем и присутан је и код нас. Неки људи одлазе на операцију смањења желуца. Оно што је погрешна представа код особа који одлазе на операцију је да је самом операцијом завршена прича и да су решени проблема. Они пре тога нису имали добру исхрану. Ја сматрам да су они у некој нутритивној транзицији, па им је потребно да знају како прећи из те исхране која је била преобилна у неку којом ће одржавати резултат хирургије. Нажалост, због тога што се то не примењује, долази до релапса, па резултати хируршке интервенције буду какви не треба да буду. Та операција је сјајна, ризици су постали веома ниски, постоперативне компликације код добрих хирурга су веома, веома ретке. Али то не треба да буде прва метода коју си у животу пробао – нагласила је др Јорга.

И даље могу да обучем матурске хаљине

Наша гошћа са осмехом је говорила и о томе да се труди да целог живота изгледа слично и да практикује све оно што саветује пацијентима, због чега и данас може да обуче своје хаљине са мале и велике матуре.

– Ја сам била активни спортиста и много се бавим физичком активношћу. Била сам активна одбојкашица у Радничком, а волим да возим бицикл и да пливам – открива др Јорга.

Желела сам да мењам ствари, али је то било компликовано

Наша саговорница је својевремено била доста ангажована у политици, али је схватила да то није за њу…

– Ја сам ушла у политику да бих нешто урадила, направила сам план. изашла сам и обећала да ћу радити „то и то”. Али ако ја то не могу да спроведем, што је код мене био случај, онда то не вреди. Ја сам желела да имамо агенцију за храну, која ће бити повезана са Европском агенцијом за храну, што је страшно важно за укупну прехрамбену индустрију. Желела сам многе ствари да мењам и у оквиру урбане архитектуре у вези са заштитом животне средине, значи ствари које сам ја као професор хигијене врло добро знала. Али није сазрела клима да можемо да имамо тако дугорочне планове које ће неко прихватити, спроводити. Чини ми се да је врло компликовано оно што знате из струке применити на српској политичкој сцени, што мислим да је велики минус јер је то начин да друштво иде напред – додаје др Јорга.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕПИЗОДУ