Поезија као борба за душу

Бранковина – Драган Јовановић Данилов, песник, есејиста, прозни писац и ликовни критичар, добитник је Награде „Десанка Максимовић” за укупан допринос српској поезији за 2024. годину. У организацији Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић” у Ваљеву и Задужбине „Десанка Максимовић”, под покровитељством града Ваљева, високо признање је по традицији уручено у Десанкиној Бранковини. 

Драган Јовановић Данилов присутан је у српској књижевности дуже од три и по деценије, његов разноврсни песнички, прозни и есејистички рад, као и писање ликовних критика, на креативан начин обележили су савремену српску књижевну и уметничку сцену, наведено је у образложењу жирија у чије име се у петак на свечаности у Десанкиној школи у Бранковини обратио проф. др Горан Максимовић. Суштина песничке поетике Драгана Јовановића Данилова почива на доживљају лепоте као „цветања бића”, као и интерпретацији разноликих животних искустава која су наталожена у том бићу, рекао је Максимовић и додао: 

– За Данилова је настанак песничког надахнућа, као и сам чин стварања песме, спонтани и изненадни догађај раван буктињи, док су песнички доживљај и песничка имагинација истовремено поткрепљени снажним емоцијама и прецизним визуелним сензацијама. Управо је у том укрштању субјективног и објективног доживљаја света у себи и света изван себе садржана она аутентична искра стварања, у коју песник настоји веровати, али је мора и непрестано преиспитивати. 

Жири, у чијем саставу су осим др Горана Максимовића још били универзитетски професори др Ђорђе Деспић, др Бранко Вранеш, затим др Слађана Илић и Војислав Карановић, оценио је да су сензације из спољашњег света и интимни лични доживљаји, подједнако из света успомена везаних најчешће за детињство и младост, као и за актуелну живу стварност, извори најпоузданијег и непосредног песничког надахнућа... 

– У том контексту, за Данилова поезија израста у свеобухватни плашт који покрива целокупан чулни и спознајни свет, а језик поезије израста у најдубљи вид и уметничко средство продора у тај спознајни свет – закључио је проф. др Горан Максимовић. 

Кроз лирику Десанке Максимовић провлачи се узвишена поезија стрепње, слутње, неостварене љубави и жудње за вољеним бићем, навео је лауреат Драган Јовановић Данилов у својој беседи поводом награде. 

– Десанка показује да љубав није ништа друго до једно непрестано путовање у другу особу, најузвишенији покушај природе да људско биће изведе из себе и да га уведе у другог. У том смислу, љубав није могућа другачије него као поистовећење – рекао је Данилов. И додао да говорити о Десанки Максимовић значи говорити о песникињи која је поседовала дар весништва, која је била „једна од најпрефињенијих духова и најузвишенијих срца у чијем делу се објављују застрашујуће дубине реалности, али и оностраних сфера”. 

– Њена поезија научава да нема друге обећане земље до оне коју човек може пронаћи у себи самом, у својој традицији као месту одакле оно старо сија једним новим, оплемењеним сјајем, у свом срцу – истакао је добитник награде. И поручио да је, читајући поезију Десанке Максимовић, открио испод њених стихова једно дубинско вртложење. 

Додао је да он као песник пише о малим стварима, „о неким голубарницима и подрумима”, јер сматра да је писати о неким малим, наизглед ефемерним темама, исто тако један облик обогаћивања и позлаћивања света... 

– Верујем да смо данас сви овде велики верници поезије, велики верници Десанкине поезије. Ја верујем у велику будућност поезије зато што је поезија спора, она је један спор медиј. А све што је споро има велику будућност, то је дуговечно. Поезија је борба за душу – закључио је Драган Јовановић Данилов. 

Свечаном уручењу Награде „Десанка Максимовић” претходило је полагање венаца и цвећа на гроб велике песникиње у Бранковини, уз пригодан програм и Десанкине стихове.

„Чувар бележнице” 

Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги, прву књигу песама објавио је 1990, као песник је заступљен у више антологија и зборника. Неке од његових песничких књига су „Еухаристија”, „Енигме ноћи”, „Пентаграм срца”, „Кућа Бахове музике”, „Живи пергамент”, „Европа под снегом”, „Алкохол с југа”, „Концерт за никог”, „Хомер предграђа”, „Гнездо над понором”, „Мемоари песка”, „Симетрија вртлога”, „Ум подивљале реке”, „Кањони кроз нас”. Избор из његове поезије објављен је 2019. године под насловом „Чувар бележнице”. Добитник је више угледних песничких награда, поезија му је превођена на руски, пољски, енглески, француски, немачки, италијански, македонски, словеначки, бугарски и румунски језик. Живи и ради у Пожеги.