Рекордне температуре у Кини, изнад 40 степени

ПЕКИНГ - Рекордне температуре од више од 40 степени забележене су ове недеље у Кини, јавили су државни медији.

Кина последњих неколико година пролази кроз екстремне метеоролошке прилике од врућина до суша преко јаких киша и поплава.

Кина је прва земља на свету по емисији гасова са ефектом стаклене баште али је такође и огроман произвођач обновљиве енергије и нада се достизању угљеничке неутралности до 2060. године.

Међу градовима најпогођенијим великом топлотом је Џенџу,метропола од 13 милиона људи и главни град централне провинције Хенан, где је данас забележен 41 степен Целзијуса, јавила је данас државна телевизија ЧТВ.

У месту Линџуу, мало северније, температура је порасла до 43,2 степена Целзијуса, док је у граду Шахеу, у северној провинцији Хебеи забележено 42,9 степени Целзијуса, јавила је национална метеоролошка служба.

Али те екстремне температуре требало би да падну до петка, са наглим падовима који ће на местима бити и за 15 степени Целзијуса, преноси Бета-АФП.

Кина је знатно повећала своје капацитете у енергији ветра и сунца последњих година да би смањила зависност своје привреде од угља, врло загађујућег извора енергије.

Ипак према стручњацима Кина касни око једног од својих најважнијих циљева за 2030, а то смањење интензитета угљеника (емисије угљендиоксида у односу на БДП) за 65 одсто у односу на 2005. годину.

Пораст прозводње енергије из обновљивих избора у Кини довело је до смањења емисија угљендиоксида у првом тромесечју 2025. године, иако снажно расте тражња за струјом.

Уз своје нове капацитете у енергији ветра, сунца и нуклеарној енергији у Кини је емисија угљен диоксида пала за 1,6 одсто на годишњемнивоу, према Лаурију Миливирти, аналитичару у Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА), истраживачком институту са седиштем у Финској.

Кина је прошлог месеца објавила да је њен капацитет за производњу енергије ветра и и сунца у првом тромесечју први пут прешао производњу термикчких постројења, што углавно долази из централа на угаљ.

Угаљ остаје непоходан елемент у разним енергетским изворима Кине.

Упркос јачању производње енергије из обновљивих избора Кина је тако у 2024. години почела изградњу централе на угаљ капацитета за 94,5 гигавата, што је 93 одсто од укупне светске производње прошле године, према извештају који је у фебруару објавио ЦРЕА и тело Глобал Енергy Монитор (ГЕМ) са седиштем у САД.

Кинеска производња угља константно расте последњих година, и прешла је са 3,9 милијарди тона 2020. године на 4,8 милијарди тона 2024.