Зашто је Курти 18 пута заустављен у скупштини

Жеља Албина Куртија да не оде у неминовну политичку пензију која ће се до краја године завршити његовим хапшењем због мита и корупције, главни је разлог зашто је досад пропало чак 18 покушаја да скупштина у Приштини буде конституисана. Наставак седнице заказан је за 21. мај у 11 часова. Куртијев покрет „Самоопредељење” је преко председавајућег седнице Авнија Дехарија предложио да се она одржава једном недељно, а не сваких 48 сати. Копредседавајућа седнице Сала Јашари, која долази из Демократске партије Косова (ДПК), успротивила се овом предлогу, рекавши да су спремни да раде сваки дан. Уколико ускоро не буду изабрани председник и пет потпредседника парламента, могућа су два сценарија – да мандат за формирање нове владе добије ДПК, као друга странка по броју освојених гласова на фебруарским изборима. Уколико ни тада не би била формирана већина од 61 посланика, онда би почетком јула могли да буду одржани ванредни парламентарни избори.

Челник „Самоопредељења” Албин Курти је, по свему што се до сада десило, политичка прошлост, само ту реалност не жели да призна. Да би на мала врата успео да дође до 61 посланика који би изабрали његову кандидаткињу за председника скупштине, он је покушао да формира комисију која би тајним гласањем изабрала првог човека парламента – његову партијску сарадницу Аљбуљену Хаџију. Међутим, све остале албанске партије, Српска листа и странке мањина су тако нешто одбациле и захтевале да остане јавно гласање у парламенту. То је поколебало двоје посланика ромске заједнице који су првобитно били за то да дају подршку Хаџијуовој, али су се касније предомислили.

Натезања и политичка надмудривања у скупштини у Приштини трају више месеци, па се створила тешка институционална криза. Она не може да траје до у недоглед и уколико до краја маја не буде изабран председник парламента и његових пет заменика, онда ће коначну одлуку донети тзв. уставни суд чије саветодавно мишљење је најавила да ће затражити председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи. Ако се политичка игранка на Космету настави и уколико се буде превише одуговлачило, постоје, како је рекла, неке опције – једна је да посланици искористе своје право и да изаберу председника парламента. Друга је да се она као председница обрати уставном суду. У том случају готово је извесно да ће у том случају бити одржани ванредни парламентарни избори.

„Очекује се да ће, уколико не буде постигнут политички договор, уставни суд донети закључак по хитном поступку да буду расписани нови избори. Скупштина је конституисана у једном делу, јер су потврђени мандати свих 120 посланика, али нису изабрали руководство. У том случају нови избори би били одржани у јулу. Вјоса Османи је обавила политичке разговоре са председницима свих парламентарних партија. Сви су отворено рекли да неће Куртија и за тако нешто су добили ’зелено светло’ од Американаца да не подрже Куртија, без обзира на то што он покушава да купи неке посланике албанских партија, али и националних мањина”, каже један дипломата који живи у Приштини.

Уколико дође до избора они би били одржани у року од 45 дана, од тренутка када буде закључено да скупштина не може да буде у потпуности конституисана. На питање коме би нови избори више одговарали, наш извор каже да су спроведена истраживања јавног мњења по којем би „Самоопредељење” добило мање гласова и имало мање посланика, па би све остале албанске политичке партије могле да без проблема формирају већину и нову владу. Наш саговорник наводи да постоји још једна могућност, а да то не буду нови избори. Наиме, на основу приштинских покрајинских прописа, председница скупштине мора прво да мандат да партији која је освојила највише гласова. Тзв. уставни суд може да донесе одлуку да се, ако партија која је освојила највише гласова не може да формира нову владу, мандат да другој партији по снази и у том случају ће садашња опозиција формирати нову владу.

Ако до тога не дође, готово је извесно да би после новог изласка на биралишта ДПК добила мандат да има свог премијера и да би јој подршку дале све остале албанске политичке партије, осим „Самоопредељења”. Није искључено да, рецимо и Српска листа можда подржи ту изборну коалицију, али да своје учешће у влади услови почетком формирања Заједнице српских општина. „Албин Курти је својом деструктивном политиком успео да окрене међународну заједницу од себе. Осим Немачке он нема ниједну озбиљну државу на Западу која га подржава и зато може да се каже да је ’Самоопредељење’ као радиоактивна шипка – најјаче зрачи, али нико не жели да буде у њеном присуству. Дугорочно гледано, Курти иде у политичку архиву и он неће више наносити штете грађанима на Косову”, каже наш извор.

Ипак, према његовим речима, чак и ако дође до конституисања скупштине, влада са 61 гласом биће кратког даха и зато сматра да су најбољи излаз нови избори шта би вероватно подржала међународна заједница. „Чак и ако се конституише, та влада са 61 гласом, по мом мишљењу, биће кратког века и неће моћи да одговори унутрашњим и спољним изазовима. Зато су ванредни избори, кад год да се одрже, најбоља опција, јер сам уверен да ће доћи до промене бројева где се очекује да би Демократска партија Косова највише профитирала”, закључује наш саговорник.

Конститутивна седница почела је 15. априла, а на основу резултата избора, одржаних 9. фебруара, ниједна странка нема довољно мандата да би самостално формирала владу. „Самоопредељење” има 48 мандата, Демократска партија Косова 24, Демократски савез Косова 20, Алијанса за будућност Косова и иницијатива „Нисма” осам, Српска листа девет, Странка за слободу, правду и опстанак један, а преосталих 10 мандата припада представницима осталих невећинских заједница.