САД и Саудијска Арабија праве савез у борби за сировине

Сједињене Америчке Државе и Саудијска Арабија, у време великих светских промена и убрзаног технолошког развоја, потписале су у Ријаду стратешки споразум који отвара ново поглавље у њиховој сарадњи, а најважнији део договора односи се на сировине, посебно литијум, уранијум и ретке земље, неопходне за будућност енергетике, војне технологије и дигиталне инфраструктуре.

Повод за састанак прошле седмице била је посета америчког председника Доналда Трампа краљевини, а резултат пакет договора вредан чак 600 милијарди долара, који поред војне сарадње обухвата и проширену сарадњу у области критичних минерала.

Договор подразумева заједничке пројекте на истраживању и експлоатацији минерала у Саудијској Арабији, сарадњу на развоју енергетских система који у основи имају вештачку интелигенцију (АИ), као и рад на стварању саудијске индустријске базе за обраду и прераду сировина.

Споразум долази у тренутку када Кина доминира глобалним тржиштем прераде литијума и ретких метала, а САД и њихови савезници траже излаз из те зависности. Саудијска Арабија, позната по огромним резервама нафте, последњих година све више улаже у рударску индустрију.

Саудијска Аарабија кроз национални план "Визија 2030", има за циљ да постане и важан играч у сектору критичних сировина. Саудијски рударски гигант "Ма’аден" већ неко време активно ради на томе да краљевина богата нафтом постане позната и по критичним сировинама. Ова компанија, како је пренео Ројтерс, планира да до краја јуна изабере једног или више међународних партнера за прераду ретких земљаних елемената.

Међу потенцијалним савезницима су амерички MP Materials, кинески Shenghe Resources, аустралијски Lunas Rare Earths и канадски Neo Performance Materials.

Од почетка свог другог мандата Доналд Трамп је ставио посебан акценат на стратешке сировине као што су литијум, бакар, никл и кобалт које су кључне за савремену индустрију и енергетску транзицију. Пре одласка у Ријад, Бела кућа је прошлог петка проширила листу пројеката са приоритетним статусом за убрзано издавање дозвола на 20. Међу њима су пројекти литијума, бакра, никла, уранијума, паладијума, сребра и других минерала које развијају велике мултинационалне компаније попут Гленкора и Рио Тинта.

Литијум ће се експлоатисати у Невади и Арканзасу, бакар у Аризони, а антимон у Ајдаху. Најперспективнији међу литијумским пројектима је рудник Такер Пас у Невади, у који је Џенерал Моторс већ инвестирао скоро милијарду долара како би обезбедио домаћи извор литијума за електричне аутомобиле.

Трамп је у овом мандату потписао и извршну уредбу која активира закон из Хладног рата и омогућава влади САД да обезбеди кредите и инвестиције за домаћу производњу и прераду критичних минерала. Шеф Беле куће је, такође, јасно поручио да ће његова администрација радити на ширењу међународних уговора о приступу рудним ресурсима.

Крајем априла је потписан споразум са Украјином који предвиђа заједнички инвестициони фонд за експлоатацију украјинских резерви литијума, графита, титанијума и ретких земљаних елемената.

У овој глобалној трци за сировинама, ни Европа не стоји по страни. Европска унија је прогласила 47 пројеката критичних сировина за стратешке, уз јачање регулативе и зелених стандарда.

Кина остаје доминантна сила и користи своју позицију као стратешко оружје. Прошле године је Пекинг забранио извоз неких сировина у САД, чиме је подсетио све ривале колико је моћан у овом сектору.

"Наша национална и економска безбедност сада су озбиљно угрожене зависношћу од непријатељских земаља. Неопходно је да САД одмах предузму мере за максимално јачање домаће производње критичних минерала", навео је Трамп. Његове речи су сигнал индустрији, савезницима и ривалима да САД улазе у ново поглавље у ком су литијум, графит и сличне сировине важни као нафта некада.

Споразуми са Украјином и Саудијском Арабијом су тек почетак, а следећи кораци вероватно ће укључити дубље енергетске везе са Латинском Америком, Африком и Азијом, као и убрзану изградњу постројења за прераду на америчком тлу.