Јелена Јовичић: Слобода је могућност да будемо бољи људи сваки дан

Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je глумица Јелена Јовичић. Онa у подкасту говори о свом животном позиву, животним преокретима, родитељству, проблемима, али и о ономе што њу чини срећном.

„Срећа је наше тренутно осећање. Ја не знам како то изгледа бити срећан нон стоп, ја само знам кад сам у ком тренутку срећна, како је то лепо… Тако да гледам да кроз живот елиминишем све оно што знам да ме не чини срећном“. Мојој деци говорим да морају да слушају тај неки осећај изнутра, ту неку интуицију у грудима, да прате шта осећају кад им нешто прија или не прија. Треба да то слушају. Ја то слушам да бих била срећна. Не треба јурити ни за чим и ни за ким осим за тим својим осећањем како се осећамо у присуству неке особе јер нас она чини срећном. Деци говорим и да је врло важно да се пронађе нека животна страст, пре свега мислим у послу. Јер кад је човек остварен у послу који воли, у којем осећа страст, онда вам нико не може ништа. Идеално је да и за партнером осећате страст. А без страсти можемо будемо пријатељи, али то је само онда нека шетња кроз живот… Мора да постоји нека мала лудост за неким, не може се без те лудости. Будите племенити. Мислим да је слобода ништа друго него да могућност да будемо бољи и добри људи сваки дан. Наравно да сви имамо грешке и да грешимо и да нисмо идеални, да имамо мане. Ја се не кајем због својих. Имала сам и грехове, и опростила сам то себи, идем даље и нећу више да их правим. Хоћу да радим праве ствари са правим људима, па и када ћутим - да ћутим квалитетно – закључила је Јовичићева.

Пре него што је уписала ФДУ, студирала је лингвистику, а животни преокрет је доживела онда када је добила понуду да глуми у филму „Црна мачка – бели мачор“ Емира Кустурице. Тада је радила у бутику, а запазио је неко из његовог тима и позвао рекавши да „златна кочија једном у животу прође, и да је глупо да је пропусти“.

– Док сам студирала хтела да нешто радим, да не седим код куће. Радила сам прво као конобар, али нисам имала много времена, па сам онда отишла у мамин бутик, онда у други бутик где није било баш много прометно, па сам могла и да спремам испите. У близини се снимао тај филм, то су ми рекли људи који су долазили испред бутика па смо ћаскали. Онда је једног дана у бутик ушао један господин са шеширом у жутој кабаници, Бобан Дедејић, и рекао ми је: „Госпођице, ја нисам ушао због робе, а верујем да и многи не улазе због робе. Ја сам хтео да вас питам да ли бисте ви пристали да статирате у филму Емира Кустурице?“. Рекла сам му да сам чула да се то мало плаћа а да ја у бутику имам плату 250 марака и да су ми потребне паре да бих ишла на море. Он је отишао и вратио се после рецимо пола сата, рекао је да ћу добити тај хонорар за статирање са задатком. Тада сам већ имала 21 годину, родитељи су то подржали. Од њих сам иначе имала велику подршку за све што сам радила. Реченица о кочији ми је остала у сећању, мада ми је мало тада звучала претенциозно. Скоро смо баш причали о томе и ми је рекао да није погрешио. Једино што га нисам послушала је то да треба да се удам за неког из своје бранше како да би ме подржао у послу који радим, да би ме разумео. Испоставило и да је и за то био у праву – додаје Јовичићева.

Недавно је одржана премијера мјузикла „Балкан експрес“ у Позоришту на Теразијама, где наша гошћа има улогу заносне Лили.

– Ово је прва представа коју су апсолутно сви похвалили. Ја не знам никога ко је рекао да представа није добра, већ напротив - да им се баш свиђа и да ће доћи поново да погледају. Једва чекам да играм у „Балкан експресу“, жао ми је што је на репертоару само четири пута месечно јер сматрам да та представа вреди да буде на сцени и осам пута месечно. Али просто имамо велики број представа и свака мора да има свој живот – истиче Јовичићева.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ