За Србију рецесија у Немачкој представља „ризик у најави”

 Немачки економски институт недавно је саопштио да ће немачка економија опасти за додатних 0,2 одсто, што ће земљу увести у нови циклус рецесије. Стручњаци истичу да глобална неизвесност обесхрабрује инвеститоре да улажу, што такође доприноси економском паду, а што узрокује пад тражње и куповине нових машина и возила. Најновије пројекције ММФ-а, међутим, показују да ће економија ове државе ове године стагнирати, а тек следеће забележити раст од 0,9 одсто.

За Србију, рецесија у Немачкој представља „ризик у најави”. Краткорочно, неће имати велике последице, али ако се одужи, могла би да доведе до пада српског извоза и одлагања или укидања директних страних инвестиција, сагласни су економисти. Ипак, истичу да за сада нема говора о рецесији српске привреде.

Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета, сматра да је Србија далеко од рецесије, али да исто тако ситуација може брзо да се промени.

– Ово је трећа година у којој је Немачка без раста – или је у рецесији или на граници рецесије, а све то је последица, што рата у Украјини, што проблема с енергентима, зеленом транзицијом... На то се надовезују и одлуке америчке привреде током Бајденове ере, па сада и царински рат који је започео Трамп. Све то скупа утиче на европску коњуктуру, па и на Немачку, а стога се негативно одражава на тражњу и стране директне инвестиције код нас, пошто је Немачка наш највећи инвестициони и најзначајнији спољнотрговински партнер – наводи проф. Димитријевић, и подсећа на чињеницу да је Србија планирала више стопе раста, а да сада долази до корекције тих стопа.

– Требало је да наш раст буде око четири одсто, али га је ММФ кориговао на између 2,8 одсто и три одсто. Стога се намеће питање да ли може БДП додатно да падне због рецесије у Немачкој. Све зависи од интензитета и дубине те рецесије – истиче Димитријевић.

Ипак, у оквиру српске привреде постоје и неки компензациони фактори, а помоћу различитих средства може се подстаћи економски раст, кроз домаће активности укључујући и домаће инвестиције.

– То делимично може бити на такав начин компензовано, али ако у економији превише зависите од неког, као што ми доста зависимо од Немачке, онда је потребно извесно време да би се прилагодили на нову ситуацију. Тај процес може да траје и неколико година – додаје он.

Домаће инвестиције не могу да буду мотор развоја, али требало би их ипак постицати, сматра проф. Димитријевић.

– То је сигурно. На дужи рок, на рок од пет до седам година, боље би нам било да у истој мери у којој подстичемо стране, подстичемо и домаће инвестиције. Али, то је онда питање да ли је потребно нешто променити у стратегији привредног развоја. Наравно, и да ли је потребно мењати и друге економске мере које би додатно подстакле домаћа улагања. Јер, када се говори о томе, треба имати у виду државна улагања у инфраструктуру која су прилично висока, али и приватне инвестиције у одговарајуће бизнисе. У том другом делу држава би могла да игра значајнију улогу, али за то су задужени креатори економске политике који треба да дефинишу мере – објашњава Димитријевић.

Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије, две трећине наше спољнотрговинске размене иде у ЕУ, а највећи део у Немачку и у Италију. Тако да, подсећа проф. Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду, ако дође до рецесије у Немачкој, бићемо у проблему и што се тиче извоза.

– Имамо и велику дијаспору у Немачкој, и ти људи тамо би могли лако да изгубе посао, па да буду приморани да се врате у Србију. Намеће се и питање шта можемо извозити тамо, не само компоненте за ауто-индустрију, по чему смо највише познати, него и остале производе. Јер, ако матица фабрика из Немачке западне у рецесију, онда се то свакако може очекивати и од њене фабричке филијале у Србији. Може се очекивати да ће се значајно смањити или чак потпуно обуставити производња у нашој земљи – наводи проф. Савић.

Стабилизација политичких прилика утицаће на раст привреде

У овом тренутку не може се рећи да је Србија близу рецесије, иако се она „закувава” у Немачкој. Јер, према подацима из првог квартала ове године, нема говора о рецесији, али се може говорити о успоравању предвиђеног раста.

– Свакако је забележен мањи прилив страних директних инвестиција, а нешто је мањи и трговински промет у првом кварталу, а он је делимично и последица протеста у Србији, ма колико то неки не воле да чују. Нема сумње да политичка нестабилност коју протести са собом носе доприноси смањењу обима инвестиција и мањој привредној активности. Стога, стабилизација политичких прилика у Србији могла би да буде додатни фактор који ће утицати на раст привреде – сматра Бојан Димитријевић.