Од мало млађег севера, до нешто старијег југа

Више од петине становника наше земље спада у категорију старих особа, а подаци из последњег пописа становништва сведоче да у Србији живи 1.468.855 старијих од 65 година. Занимљива полна статистика потврђује тезу да жене у просеку живе пет година дуже од мушкараца, па бројке сведоче да у нашој земљи има 632.830 мушкараца и 836.025 жена исте старосне доби. Демографски графони упозоравају да број старих расте готово геометријском прогресијом и нашу земљу сврстава у сам европски врх најстаријих нација, сведоче подаци из публикације Републичког завода за статистику (РЗС) под називом „Демографски профил старијег становништва”, коју потписује др Јелена Стојилковић Гњатовић, доцент на Географском факултету у Београду.

Скицирајући пораст броја старих у последњих 75 година, она истиче да се у односу на референтну 1948. број старих дуплирао већ 1971. године, да би 1981. био чак 2,5 пута већи, а 2002. и 2011. години чак 3,8 пута већи. Према последњем попису је чак 4,5 пута више старијих у односу на 1948. годину. Због тога је најскорије скоковито повећање старијих становника са 1.250.316 из 2011. године на чак 1.468.855 у 2022. години очекиван феномен, па бројке говоре да стари данас чине 22,1 одсто становника наше земље. То у преводу значи да је готово сваки седми становник старији од 65 година.

Последњи попис показује да је број старијих прилично равномерно распоређен у оквиру Србије. Мањи удео старијих живи у северном делу земље, тј. у Београдском региону (20 одсто) и Војводини (21 одсто), највећи удео старијих је у региону Јужне и источне Србије (24 одсто), а нешто мањи је у региону Шумадије и западне Србије (23 одсто). Ауторка ове публикације закључује да је овакво слично „рангирање” по интензитету старости постојало и у прошлом попису становништва и сликовито би се могло описати као „од мало млађег севера, до нешто старијег југа”.

Регионално посматрано, најстарије становништво живи у Источној и јужној Србији, а најстарији град у земљи је Црна Трава, у којој је просечна старост житеља 56,37 година. Веома старо становништво живи и у Бабушници, Сврљигу, Гаџином Хану, Жагубици, Кучеву и Неготину – у овим градовима становници у просеку имају више од 50 година. Најстарији житељи Београда живе у општини Стари град, где је просечна старост 45,45 година, док је „најмлађа” београдска општина Звездара, јер у њој грађани имају „само” 41 годину. У „млађе” војвођанске градове спадају Жабаљ, у коме је просечна старост становништва 41 година, и Мали Иђош, са просеком од 42,9 година, а најстарије Чока и Бачка Топола, у којима је просечна старост 46 година. Најстарији град у региону Шумадије и западне Србије је Рековац, у коме је просечна старост становништва 51,5 година.

Код највећег броја планинских насеља важи законитост да што је надморска висина виша, то је већа шанса да је удео старијих већи од трећине, а у неким случајевима и половине свих становника. Такође, планинска насеља Копаоника, Таре, Радана, Кучајских планина, као и планински појас између Врања и Владичиног Хана спадају међу најстарије у Србији. Као општи закључак може се извести податак да, што је насеље популационо мање, то је већа вероватноћа да ће имати висок удео старијих, да је позиционирано у планинским и транспортно изолованим регионима и да се највероватније налази у општинама или градовима које спадају у категорију девастираних.

Ефекти образовне политике, која се континуирано спроводи од завршетка Другог светског рата, виде се у свим степенима образовања, а најупечатљивији су код старијих становника без школске спреме, чији је удео пао са 9,5 одсто у попису 2011. на само два одсто у последњем попису. Више него дупло смањио се и удео старијих становника са непотпуном основном школом, па је проценат од 37,5 одсто у 2011. години опао на 16 одсто у 2022. години. Највећа разлика нотирана је код старије популације са средњом школом где су разлике између пописа показале да је број особа са средњошколским образовањем порастао са 23 одсто на 41 проценат, а вишу и високу школу има око 18 одсто старих.

Подаци о економском статусу говоре да је према најновијем попису из 2022. године удео пензионера у популацији старих порастао на чак 91 одсто, што значи да 1.333.433 особе примају пензију. Посматрано по регионима, највећи удео пензионера у старом становништву живи у главном граду (93 одсто), док је у осталим регионима тај проценат – 90. Следећа најбројнија економска категорија старих на републичком нивоу су домаћице, којих има 70.402 и које обављају неплаћене послове у домаћинству, а нису стекле право на пензију. Њих је најмање у Београдском региону (2,6 одсто) док их је у осталим регионима прилична уједначеност од око 5,5 процената. Трећа категорија по бројности су запослене старе особе, којих има 25.577 – највише старих запослено је у Београдском региону, док их је најмање у региону Јужне и источне Србије. Статистички је занемарљив број старих који живе од прихода од имовине и производње добара за потребе свог домаћинства, а врло је мало и старијих који су прешли старосни лимит од 65 година, а и даље траже посао – њих је свега 2.020.

Треће доба је женског пола

Полна статистика сведочи да је треће доба – женског пола, тј. да у Србији има неупоредиво више старијих жена него старијих мушкараца, о чему сведоче бројне социолошке студије које су откриле да у нашој земљи живи највише удовица у Европи. Наиме, у периоду након 1953. године, сваки попис је показао да је за 40 одсто већи удео жена у односу на удео мушкараца старости 80 и више година. Тако, примера ради, резултати сведоче да се у старосној категорији „85 и више година” налази 75.370 жена и само 42.281 мушкарац, а слична статистика важи и за седамдесетогодишњаке – подаци говоре да у нашој земљи живи 382.550 жена старих од 70 до 79 година и свега 291.022 мушкарца исте старосне доби.

Скор осам процената старијег становништва нема децу

Брачни профил старог становништва открива да, иако је број мушкараца у укупном старом становништву осетно нижи, број старијих мушкараца који су у браку и живе са партнером износи 442.658, док је број жена 326.860. Овако велика апсолутна неусаглашеност се преноси и на релативне бројеве, што значи да је готово три четвртине мушкараца у браку и живи са партнерком, док je свака друга жена у браку и живи са партнером. Подаци о родитељству говоре да укупно 113.691 становника, односно 61.675 жена и 52.016 мушкараца нема децу, што значи да 7,7 одсто укупног старијег становништва спада у категорију „бездетних”. Регионално посматрано, присутне су и апсолутне и релативне разлике, па је највећи број старијих жена (20.243) које немају децу 2022. године пописан на територији Београдског региона, а затим у региону Војводине (16.383), док је у јужним регионима мањи број жена које нису учествовале у репродукцији – у Шумадији и западној Србији он износи 14.951, а у Јужној и источној Србији – 10.298. Када се искажу релативно, ови бројеви значе да скоро свака десета жена у Београдском региону и Војводини није родила децу. У региону Шумадије и западне Србије осам одсто жена нема децу, док 6,26 одсто жена у региону Јужне и источне Србије није учествовало у репродукцији.