Од ректора УБ ни речи о оставци

Да ли би евентуална кандидатура проф. др Владана Ђокића, ректора Универзитета у Београду, на потенцијалним ванредним парламентарним изборима које студенти ублокади захтевају, последично, а у складу са прописима, морала да доведе до оставке, односно превременог прекида другог мандата и разрешења дужности првог човека нашег најстаријег и највећег универзитета?

„Политика” је питала Ђокића да то објасни. Упитали смо га и да ли је потписао сагласност да буде кандидат Правног факултета УБ на студентској изборној листи за ванредне изборе чије расписивање није извесно а о чему јавност бруји, па ако и јесте – шта то значи и да ли ће поднети оставку на функцију ректора УБ. Уместо одговора за наш лист стигло је реаговање под насловом „Поводом објава у медијима o сагласности да се моје име нађе на евентуалној студентској изборној листи”. У том допису који потписује Ђокић, он указује да би позив да се нађе на студентској листи протумачио као указану част и гест поверења побуњених студената.

– Као универзитетски професор, ректор Универзитета у Београду и као грађанин Републике Србије доследно, савесно и одговорно подржавам легитимне студентске захтеве за бескомпромисну владавину права у нашој земљи. Након истицања студентског захтева за расписивање ванредних парламентарних избора, евентуални позив да будем на листи студената доживео бих као гест поверења и указану част од стране студената који се више од шест месеци активно залажу за легитимне захтеве, истакнуте након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је страдало шеснаест људи – Ђокићев је став.

Уколико студенти одлуче да оформе своју изборну листу на којој би се нашли и наставници Универзитета у Београду, ректор УБ сматра да то не би умањило њихов академски интегритет, нити би нарушило аутономију универзитета, али, како је прецизирао – под условом да се деловање не одвија у оквиру образовних институција, односно у просторима факултета и универзитета. Закон о високом образовању је јасан и прописује да на високошколској установи није дозвољено политичко, страначко или верско организовање или деловање. Кровни просветни Закон о основама система образовања и васпитања децидно забрањује страначко организовање и деловање и коришћење простора установе у те сврхе.

– Подсећам да Устав Републике Србије, у члану 52, свим грађанима гарантује право да бирају и да буду бирани. То право важи за све одрасле и пословно способне грађане, укључујући и студенте и универзитетске професоре, који су своје знање, искуство и интегритет и до сада стављали у службу друштва и јавног интереса, без обзира на јавну функцију коју су у том тренутку обављали, све док се тиме не крше важећи прописи и правила установа, која забрањују једино и искључиво политичко oрганизовање и деловање у просторима факултета и универзитета – појаснио је Ђокић.