Пријемни испити ће се тешко одржати пре јула

Помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић изјавио је данас да у овом тренутку није могућа уобичајена динамика уписа на факултете према којој пријаве свршених средњошколаца почињу крајем јуна а пријемни испити и сам упис почетком јула.

„Ако желимо да сви имају равноправне услове за упис, да имају једнак третман, ми морамо да сачекамо да сви средњошколци заврше са својом наставом, а имате по календару за средње школе да ће неки наставу завршити тек 28. јуна. Ако додате на то матурске испите, значи да улазимо у јул месец. Тешко да било која установа може да организује пријемни испит и уопште полагање пријемног испита и пријављавање на факултете или високе школе, академије пре средине јула или пре друге половине јула”, навео је Јовић за ТВ К1.

 Одговарајући на питање хоће ли уопште бити полагања пријемног испита, он је рекао да су високошколске установе изабрале да имају пријемне испите, навеле из којих су они обасти и да у складу са тим морају и да организују и пријемни испит и свој рад.

„У случају да то не раде, инспекција има право да утврди законитост њиховог рада и да поништи сваки упис који је урађен мимо оног што је закон и важећа акредитација високошколске установе, односно студијског програма”, појаснио је Јовић, преноси Танјуг.

Он је истакао да се факултети у Србији полако враћају настави и навео да је више од трећине факултета Универзитета у Београду затражило од Министарства просвете сагласност за одржавање онлајн наставе како би започели процес надокнаде. Јовић је рекао да 14 факултета у оквиру Универзитета у Нишу ради и да има факултета тог универзитета који нису прекидали рад, а да су скоро сви факултети Универзитета у Новом Саду затражили од Министарства просвете сагласност за онлајн наставу како би почели процес надокнаде.

„У Новом Саду је остао само један факултет који није затражио сагласност за онлајн наставу и очекујемо ускоро такав захтев'', навео је Јовић.

Он је истакао да је 12 од 31 факултета Универзитета у Београду затражило сагласност за одржавање онлајн наставе и додао да су Економски факултет и Факултет организационих наука 19. маја почели онлајн наставу.

Додао је да су одлуку да почну онлајн наставу донели и Архитектонски, Ветеринарски и Математички факултет Универзитета у Београду, а да се очекује да ће у наредним данима и остали факултети почети надокнаду наставе. „Факултети у Београду су подељени на групације, знам да постоје преговори медицинске групације да сви заједно крену са наставом имајући у виду да и деле Клинички центар у коме се одвија практична настава'', рекао је Јовић.

На питање да ли је доведена у питање акредитација било које високошколске установе због тога што се није радило шест месеци, Јовић је рекао да је то теоријски могуће и додао да је Национално тело за акредитацију покренуло проверу квалитета високошколских установа и да се анализира све што су установе радиле и мере које су предузеле да спрече негативне последице.

Навео је да постоји тачно дефинисани начини на који се реализују акредитовани студијски програми и да инспекције контролишу да ли се установа увек у свом пословању држи Закона о високом развојању и свих осталих закона и подзаконских аката и да предлаже мере којима се исправљају неправилности у раду.

Јовић је рекао да је, дајући сагласност за онлајн наставу факултетима, Министарство кренуло од мишљења Националног савета за високо образовање и појаснио да начин извођења наставе који се дефинише у курикулима студијских програма може да буде и онлајн настава.

„Дакле, промена тога не захтева промену акредитације. Тако да високошколска установа може да дефинише да део наставе буде и онлајн'', објаснио је Јовић.

Нагласио је да Министарство не може да наложи тако нешто факулетима, већ да је на њима да предузме такву меру. ''Декани су имали механизме, нису их користили. Сами су процењивали зашто ће да их користе или неће. Имамо декане које су их искористили и почели су наставу'', рекао је Јовић.