Дрецун: Посета Каје Калас Приштини ништа није донела, терор над Србима све бруталнији

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је да посета КиМ високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Каје Калас у практичном смислу није донела ништа, пошто је дан после њеног боравка у Приштини тзв. косовска полиција напала српског матуранта. 

Дрецун је за РТС, коментаришући јучерашњи напад припадника тзв. косовске полиције на матуранта српске националности у северном делу Косовске Митровице, рекао да је у свом терору који спроводе припадници приштинских институција, посебно од повратка Аљбина Куртија на власт, најбруталнији онај над српском децом.

"Апсолутно је неприхватљиво и неподношљиво за саме Србе, родитеље - да им се деца физички угрожавају. Српска деца се хапсе, приводе, туку их, пуцају на њих, због тога што су Срби и неће да се одрекну свог језика и православне вере. Туку их због тога што носе српске заставе, показују српске симболе", истакао је Дрецун.

Коментаришући то што је до напада дошло за време посете високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Каје Калас Косовској Митровици и Приштини, Дрецун је навео да и то показује колико Приштина у пракси не поштује вредности на којима ЕУ инсистира.

"Каја Калас је била ту, а Курти из дана у дан повећава терор. Прича се о дијалогу и демократији на Косову и Метохији, о деескалацији ситуације, а све то одмах падне у воду дан после њеног доласка и брутално нападну српског дечака који је прослављао завршетак школовања", нагласио је Дрецун.

Како каже, смета му и освртање високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност на акције косовске полиције и власти према гашењу српских институција АП КиМ.

"Калас каже да би са тим требало да се престане, али не истиче да би то у потпуности требало да се заустави – да се вратимо на претходно стање", нагласио је Дрецун и додао  да му се чини да Калас на почетку мандата покушава да покаже повећано интересовање за регион у којем се за ЕУ налазе два важна питања – Република Српска и Косово и Метохија, кроз Дејтонски и Охридски споразум.

Заједница српских општина корак је који би водио ка смиривању ситуације у јужној покрајини, сматра Дрецун и додаје да Охридски споразум у случају АП КиМ не може да се реализује у свим својим тачкама, на чему је, како наводи, Каја Калас инсистирала.

"Од Заједнице српских општина, на чему је председник Србије Александар Вучић приоритетно указао када је разговарао са Кајом Калас у Београду, сада имамо захтев Приштине да Београд суштински призна лажну државу Косово. Од‌једном имамо француско-немачке предлоге за питања БиХ и Косова, у којима видимо покушај да се потпуно преокрене ситуација", указао је Дрецун.

Према његовим речима, формирање ЗСО био би изузетно важан корак у процесу нормализације односа између Београда и Приштине.

"То би Србима на КиМ омогућило да – са извршним надлежностима које би Заједница имала – уређују свој живот и олакшају своју позицију. Очигледно је да на Западу нема воље за њеним формирањем. Видећемо како ће се према томе односити нова америчка администрација под председником Доналдом Трампом. ЗСО би требало да буде важан корак у стабилизацији ситуације на КиМ. До тада, видимо како расте Куртијев терор према Србима", казао је Дрецун.

Како је истакао, актуелна друштвено-политичка ситуација на АП Косову и Метохији може се представити и као својеврсна "политичка играрија Аљбина Куртија", алудирајући на чињеницу да парламент није конституисан ни из двадесетог покушаја.

"Курти каже да би опозиција требало да провери да ли он има већину за формирање извршне власти. То значи да би опозиција требало да прихвати његову кандидаткињу за председницу парламента, па ће се онда уверити да Курти наводно има већину. Нејасна је ситуација. Ако имаш већину за формирање извршне власти, зашто немаш ту исту већину за председницу парламента и тражиш тајно гласање", каже Дрецун.

Претпоставља да је идеја у томе да Курти рачуна на поједине гласове из редова опозиције уколико буде тајног гласања.

"Иде на план исцрпљивања опозиције и растезања ситуације, како би неког из опозиције приволео да пређе на његову страну под претњом нових избора. Са друге стране, код опозиције је ситуација такође нејасна. Ако се она не промени, мораће да се иде на нове ванредне изборе", сматра Дрецун.