Бундесвер из Литваније „показује зубе” Русији
Немачки канцелар Фридрих Мерц је у последњих десет дана чак два пута „запретио” Москви. Први пут санкцијама уочи састанка у Истанбулу, ако не буде напретка у преговорима са Кијевом на успостављању примирја. А онда у четвртак из Литваније, када је Бундесвер отворено „показао зубе” Русији.
На церемонији стационирања прве сталне бригаде ван немачких граница после Другог светског рата, Мерц је упозорио оне који изазивају НАТО, мислећи наравно на Русију, да ће територија алијанса бити брањена.
„Свако ко изазива НАТО треба да зна да смо спремни. Свако ко прети савезнику треба да зна да ће цео савез бранити сваки центиметар своје територије”, изјавио је шеф немачке владе испред катедрале у центру Виљнуса у присуству председника Литваније Гитанаса Науседе.
Мерц је у Виљнусу рекао и да формирањем нове бригаде немачка армија улази у „нову еру”: „Овим желимо да пошаљемо сигнал и нашим савезницима. Хајде да сада одлучно улажемо у сопствену безбедност. Заједно са нашим партнерима, одлучни смо да бранимо територију савеза од сваке агресије. Безбедност наших балтичких савезника је и наша безбедност.”
Распоређивање немачке тенковске бригаде близу руских граница, Москва сматра безбедносном претњом и ескалацијом тензија у региону. Руско Министарство спољних послова назвало је потез Берлина „провокацијом”, наводећи да НАТО наставља милитаризацију источне Европе под изговором заштите од Русије.
Тако је један од најамбициознијих пројеката, који је у складу са Мерцовим циљем да Немачка поново буде најјача војна сила у Европи, постао стварност. У новој оклопној бригади у Литванији ће до 2027. бити размештено 5.000 немачких војника. Нова тешка борбена јединица постаје главни део борбене групе којом Немачка сада обезбеђује источно крило НАТО-а – као одговор, како кажу, на руску агресију на Украјину.
Централна тема руских медија је чињеница да Немачка први пут од Другог светског рата стално размешта трупе у иностранству, што се у Москви доживљава као повратак агресивној политици из прошлости. Војни стручњаци у Русији упозорили су да би јачање НАТО-а у Литванији могло довести до мера одмазде које би укључивале и повећање руских војних снага у Калињинградској области. Поједини западни аналитичари сматрају да је Берлин био приморан на овај војни искорак на исток због неизвесности у политици САД после повратка Доналда Трампа у Белу кућу и све отвореније најаве промене америчке стратегије у Европи.
Литванија није случајно изабрана да буде домаћин новој деветој бригади немачке војске. Геополитички позиција ове балтичке земље, која се налази између руске енклаве Калињинграда и Белорусије, чини је кључном државом на првој линији фронта НАТО-а. Виљнус је за разлику од осталих источноевропских чланица НАТО-а, у којима се ротирају снаге алијансе, инсистирао на сталној немачкој бригади, што је и потврђено споразумом из 2023. године. Зато је на новом грбу бригаде који немачки војници носе на униформама и Гедиминасова кула, симбол Виљнуса, као знак повезаности с Литванијом.
Бундесвер је присутан у Литванији од 2017. године, када је Немачка преузела команду над мултинационалном борбеном групом НАТО-а која је од 1. априла под заповедништвом сада већ новоформиране оклопне бригаде. Иначе „Литванска бригада” у свом саставу има три главне борбене јединице:122. механизовани пешадијски батаљон из Оберфихтаха, 203. тенковски батаљон из Аугустдорфа и мултинационалну „борбену групу ЕФП” (Појачано присуство на истоку) коју је НАТО формирао због јачања безбедности источних чланица савеза након руске анексије Крима 2014. године.
Како преносе немачки медији, на војном полигону Руднинкај, главном седишту бригаде, граде се касарне, нови путеви и продужава железничка пруга. Руднинкај се налази на југоистоку Литваније, на око 30 километара од границе с Белорусијом. А у Виљнусу и Каунасу граде се школе и вртићи за породице војника. Ипак још увек остаје питање како ову јединицу попунити људима у униформи, будући да Бундесверу генерално недостаје кадар. „Дојче веле” пише да ће бити велики изазов пронаћи 4.800 војника и 200 цивилних лица који ће добровољно хтети више година да живе у Литванији.
Како би војну службу учинио атрактивнијом за Немце, министар одбране Борис Писторијус је почетком године у Бундестагу прогурао такозвани Закон о прекретници који предвиђа веће додатке за службу у иностранству и боље услове за мисије у земљи и ван ње.
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.