Пнеумококна болест и даље озбиљан здравствени проблем

Конференција под називом „Како унапредити заштиту становништва имунизацијом против бактерије пнеумокок?” одржана је јуче у Београду, уз подршку Форума пацијената Србије. За разлику од других респираторних инфекција, пнеумококне болести немају сезону, већ се јављају током целе године. Зато је вакцинација најбоље решење, јер ће се грађани на тај начин заштитити од тежих облика болести, хоспитализације и смрти, а поготову деца најмлађег узраста, старији од 65 година и хронични болесници, указано је не јучерашњој конференцији.

„У Србији су пнеумококне инфекције у порасту, због чега је потребно унапредити вакцинацију деце. Пнеумококна болест, изазвана бактеријом Streptocochus pneumoniae, и даље представља озбиљан јавноздравствени проблем, посебно деце и особа старијих од 65 година”, рекао је за Танјуг Александар Совтић, председник Републичке стручне комисије за пулмологију, начелник одељења за пулмологију и заменик директора Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић”.

Иако је увођење вакцине значајно смањило број тешких инфекција, најновији подаци Референтне лабораторије за стрептококе указују на пораст оболевања од серотипова пнеумокока који нису обухваћени вакцином, додао је он.

„Ова бактерија често се налази на слузокожи носа и ждрела, нарочито код деце, где је колонизација присутна код чак 60 одсто малишана млађих од две године. Иако без симптома код здравих особа, пнеумокок у одређеним околностима може изазвати читав низ болести, од запаљења средњег уха, које погађа готово 80 одсто деце до друге године, до тешких и потенцијално смртоносних инфекција попут упале плућа, сепсе и менингитиса”, рекао је Совтић.

Ризик значајно расте код особа са хроничним болестима, попут дијабетеса, ХОБП, малигнитета и болести срца, као и код оних без слезине или са тешким поремећајем имунитета. „Пнеумококна пнеумонија је најчешћа бактеријска упала плућа, са процењеном стопом смртности од око 15 одсто. Још тежи облици, познати као инвазивне пнеумококне болести, настају када бактерија продре у крвоток, мозак или плућну марамицу, а смртност од пнеумококног менингитиса достиже и до 30 одсто”, рекао је Совтић.

Он је рекао да педијатри и пулмолози примећују пораст броја оболелих од компликоване пнеумоније. „Спровели смо клиничко истраживање које је показало да је најчешћи узрочник те компликоване упале плућа пнеумококни серотип који није обухваћен актуелном вакцином”, рекао је Совтић.

Према његовим речима, не може се рећи да вакцина коју сада користимо није добра. „Када је уведена, значајно је смањила број случајева инвазивне пнеумококне болести. Али она не штити од сојева који су сада у порасту, и постоји потреба за унапређењем обухвата. Поред тога, пнеумококна болест није сезонска као грип, иако се чешће јавља у хладнијим месецима”, рекао је Совтић.

Напомиње да се из праксе зна да и вакцинисана деца могу да добију тежи облик болести, што додатно указује на потребу за унапређењем вакциналне политике у складу са тренутним епидемиолошким трендовима. „Републичка стручна комисија за пулмологију је једногласно проследила предлог Министарству здравља да се, имајући у виду све доступне податке, у програм имунизације уврсти конјугована вакцина са већим обухватом серотипова”, навео је он.

До истих закључака, како каже, дошле су и земље из окружења где се имунизација спроводи вакцинама које садрже већи број серотипова. У нашој земљи су регистроване четири пнеумококне вакцине. Према Закону о заштити здравља од заразних болести, имунизација пнеумококним вакцинама је обавезна по бројним индикацијама, а од 2018. је део обавезног календара имунизације деце.

Држава је тада обезбедила вакцину која садржи 10 серотипова пнеумокока (ПЦВ10) и пружала заштиту за око 70 одсто деце. Четири године касније, 2022, прешло се на вакцину која садржи 13 серотипова пнеумокока (ПЦВ13), која обухвата додатна три серотипа, али смо се 2024, из економских разлога, вратили на ПЦВ10. „Према анализама наше Референтне лабораторије за стрептокок, чији сам руководилац, тренутна десетовалентна вакцина штити свега 11 одсто деце млађе од две године, док вишевалентне вакцине (ПЦВ13, ПЦВ15, ПЦВ20) обезбеђују заштиту већу од 50 одсто”, указала је проф. др Наташа Опавски из Института за микробиологију и имунологију.

Пад заштите је последица доминације серотипова 3 и 19А у Србији, које десетовалентна вакцина не садржи. Сличан тренд бележе и земље попут Белгије и Новог Зеланда, које су, након сличних проблема, напустиле ПЦВ10 и увеле ефикасније вакцине. „Ако се употреба десетовалентне вакцине настави, заштита ће додатно опасти, што намеће хитну потребу за повратком на вакцине са ширим спектром заштите. Код одраслих са ризиком од пнеумококних болести ситуација је још гора. Иако је вакцинација прописана стручно методолошким упутством, она се готово не спроводи. Тиме се угрожавају особе са хроничним болестима које су изложене ризику од тешких инфекција пнеумоније, сепсе и менингитиса, које се могу спречити вакцинацијом”, истиче Наташа Опавски.