У Србији је порез на доходак 10 одсто без обзира да ли сте самац или живите са породицом
Широм Европе стопе пореза на доходак значајно се разликују, при чему нордијске земље плаћају највише, а источноевропске земље најниже стопе. Који део бруто прихода тамошњи обвезници заправо дају држави зависи од неколико фактора – нивоа прихода, да ли неко живи у домаћинству са два запослена, има ли издржаване деце... Извештај Организације за економску сарадњу и развој „Опорезивање зарада 2025” анализирало је пореско оптерећење користећи неколико индикатора. Закључено је да су, генерално, порези виши у нордијским земљама, па тако Данска има највишу пореску стопу у свим категоријама (изнад 30 одсто).
С друге стране, Пољска и Чешка имају међу најнижим стопама од свих група. Поред њих, земље са порезом испод 12 процената су и Словенија, Грчка, Швајцарска, Словачка, док су источноевропске земље систематски најповољније за порезе, показује анализа ове организације. У Србији је, међутим, стопа пореза на доходак грађана фиксна и износи 10 одсто.
Како истиче Ђерђ Пап, порески стручњак, тај порез се разликује од сада актуелног годишњег пореза на зараде који је корективни порез на све приходе на које је већ једном плаћен порез.
– Наша пореска стопа на доходак грађана износи 10 одсто. У Србији нема разлике да ли сте самац или живите са више чланова породице, због чега би се другачије третирали обвезници. Постоје нека ослобођења и односе се на све, и то су олакшице одређене у апсолутном износу, односно за зараду од око 30.000 динара. На то се не плаћа само порез, али се плаћају доприноси. Дакле, да подсетимо на зараду се плаћа порез и три врсте доприноса. Ако причамо о ослобођењу од плаћања, онда се оно односи само на тај порез који је 10 одсто, а доприноси се плаћају на комплетну суму и на, рецимо, тих 30.000 динара зараде – објашњава Пап.
Због чега у ЕУ постоје категорије за плаћање пореза на доходак, а код нас не?
– То је ствар пореске политике која одређује и пореску стопу и одређене олакшице. Очигледно да ове набројане категорије у земљама ЕУ спадају у ред пореских олакшица за одређена лица. Покушајте само да замислите како би, рецимо, такве ствари могле да се утврде код нас, да би постојале различите олакшице за различите категорије обвезника. Врло компликовано, па је стога свака индивидуализација било чега озбиљна ствар. Јер, рецимо, како би послодавац код нас дошао до податка јесам ли ја самац или живим у браку, а ако сам у браку да ли сам венчан или не... Веома тешко би то могло да се уради код нас. Друго, немамо довољно ни пореских инспектора – сматра Пап, претпостављајући да у државама ЕУ које то уређују на овакав начин постоји поуздана евиденција о сваком обвезнику.
Можда је баш из тог разлога стопа пореза на доходак у Србији нижа него у Европи?
– И то питање је важно, али треба подсетити да је порез порез, а доприноси су ту да задовоље здравствене, пензијске и потребе у случају незапослености. Могуће да се у неким државама све то, и порези и доприноси именују једним те истим именом – порезом, па се то као порез наплаћује на једном месту, а онда се из њега даље обрачунавају доприноси – додаје Пап, и подсећа да нису сви порески системи такви да се комплетне обавезе обрачунавају од стране послодавца.
– Ми, рецимо, имамо обавезе које иду на терет радника и на терет послодавца. И порезе и доприносе обрачунавају и уплаћују послодавци. У у другим државама, могуће је, сваки појединац остаје дужан да плаћа своје обавезе – истиче порески стручак.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.