Са повећањем минималца нисмо више у групи земаља са најнижом зарадом

Просечна мартовска нето плата у Србији износила је 108.013 динара, а минимална зарада 51.744 динара, јер је у том месецу број радних дана био 21, а број могућих часова рада 168. Ипак, према за сада јединим доступним подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, из јануара ове године, минималац је први пут изједначен са минималном потрошачком корпом (55.085 динара), чиме је постигнут циљ за који су се синдикати годинама борили, а то је да минимална зарада буде изнад минималне корпе. Тада, у јануару, минималац је вредео 56.672 динара. Најаве да ће од октобра минимална зарада бити повећана на 500 евра, а од наредне године на 550 евра, добра је вест, јер ћемо се тако одмаћи од зачеља европске листе најнижих минималца, али, ипак, и даље остаје на снази податак да је минимална зарада у Србији међу најнижима у Европи.

Према подацима Евростата за прву половину ове године, налазимо се при дну лествице, иако је пре десет година, односно 2015. године, минимална зарада код нас износила 21.054 динара, што значи да је до данас порасла за чак 154,5 посто. Земље са нижим минималцем у односу на Србију су једино Бугарска, Албанија, Молдавија... Подаци Евростата изражени су у бруто износима (укључују порезе и доприносе), у еврима.

Најнижи минималац у Европи имају Молдавија – 285 евра и Албанија у којој он износи 408 евра. Изнад тих држава је Бугарска, чији минималац износи 551 евро, а четврти најнижи минималац на Старом континенту има Србија – 619 евра, бруто. Боља од Србије је Црна Гора, па према подацима Евростата, бруто минимална зарада у тој земљи за прву половину године износи 670 евра. Када је реч о Северној Македонији, подаци нису објављени на Евростату, али је познато да Македонци ипак имају нижу минималну зараду од нас. У Северној Македонији нето минималац стаје око 370 евра.

Када је реч о висини минималне зараде у осталим земљама у региону, у Мађарској износи 707 евра бруто, у Румунији 814 евра, а у Хрватској 970 евра. Минималац у Словенији и износи 1.254 евра. Највиши минималац у Европи има Луксембург који износи 2.638 евра, затим Ирска са 2.283 евра, а трећи највећи минималац забележен је у Холандији и износи 2.193 евра.

Иако је Србија чињенично економски снажнија, ипак има нижи минималац у односу на неке земље из региона, а то је, како истичу у Савезу самосталних синдиката Србије зато што се држава определила да ипак привлачи стране компаније са ниском ценом рада, где не постоји никаква синдикална заштита.

Зоран Михајловић, секретар већа савеза, подсећа и на то да је код нас „на снази” погрешна методологија и начин по којима се, у поређењу са осталим земљама, одређује минимална зарада.

– Код нас се каже да се минималац уводи само ако послодавац има проблем у пословању. То би требало да траје на одређени рок, да не би отишао послодавац у стечај, али је то постала пракса, јер одређени број запослених перманентно добија такву зараду, и тако је годинама. Тиме послодавац крши закон и смисао института минималне зараде – наводи он и додаје да се у другим земљама таква зарада користи као основна зарада испод чијег износа радници не би требало да примају, али се на њу надограђују коефицијенти и остале принадлежности.

– Стога би требало у нашем Закону о раду мењати нешто и тачно утврдити шта је минимална зарада – истиче Михајловић и подсећа да је у Србији велика разлика између минималне зараде и минималне цене рада.

– Да имамо минималну цену рада као основу за зараду на темељу којег би се множио коефицијент, сасвим бисмо имали другачију слику минималца у Србији. Како имамо овако одређену минималну зараду, испод које послодавац не може да иде, онда је он увек исплаћује у том износу. Тиме такође чувамо и штитимо стране инвеститоре који јесу смањили незапосленост, али, нажалост, науштрб плата, јер често исплаћују управо минималце – додаје Михајловић.

Званично, минималац у Србији прима око 95.000 радника, а у државној управи, у државним компанијама између 6.000 и 7.000 људи, док синдикати тврде да много више запослених толико месечно зарађује. Ова зарада се одређује на основу договора представника власти, синдиката и послодаваца. Преговори сваке године за наредну годину почињу 15. августа и треба да буду завршени до 15. септембра, а ако се не постигне договор, проценат повећања минималца одређује Министарство финансија.