Осмеси и сузе на обележавању шест деценија од матуре

Ужице –  Стари другари из ужичке Економске школе сели су у њене клупе давне 1961. године. Тада је Ужице од вароши у град стасавало, с новим комплексом Трга партизана, солитерима, ширим улицама. Економци су своју наставу пратили у учионицама Реалке, делили ужину, позајмљивали гумице, лењире, оловке...У ту средњу школу већина их је дошла из околних села овог краја, да стекну знања и познанства за нове животне изазове.

Након матуре 1965. ''расули'' су се по Србији и белом свету. Пакујући у кофере, уз понешто гардеробе, и прегршт ђачких успомена које љубоморно и у зрелим годинама чувају. Зато су се неки од њих окупили  минуле седмице у Ужицу, дошавши и издалека, да обележе дугих шест деценија од матуре.

– Окупило се нас 25 некадашњих матураната из Ужица, Чачка, Београда, Новог Сада, Пожеге, Ивањице... Од те генерације, према нашим сазнањима, сада нас има око 50, с тим што из здравствених разлога нису сви дошли. Пред зградом школе смо се фотографисали за успомену, а затим дружили у једном овдашњем ресторану – рекао нам је Ужичанин Миодраг Стевановић, један од организатора овог матурантског окупљања.

Већ при сусрету почела су да оживљавају сећања на заједничко школовање. ''Еј, сећаш ли се како нас је професор питао...'', обично би почињале реченице. Не заборављају, рекоше, како су у први разред кренули у гуменим опанцима ''пироћанима'', тек понеки у патикама или ципелама. Било је и оних који чоколаду до тада нису пробали, а прве баклаве видели и појели у посластичарници на углу код школе. Али сви у то време задовољни и срећни, пуни елана и жеље да нешто науче.

– Велика је привилегија била тада одрастати. У друкчијем систему вредности, када су се према професорима с дубоким уважавањем односили и ђаци и родитељи. Владала је дисциплина, а уз међусобно уважавање. Ми безбрижни, чисти, неискварени и безрезервни другари. Од тада су нас дуге године, наравно, физички промениле, али осмеси и очи пуне суза све су нас одали – рекоше овом приликом.

Данас имају породице, децу, унуке, били су у каријери професори, економисти, руководиоци у привреди, водећи у књиговодству... Ипак, школу памте као незаборавно дружење у које су и новајлије безрезервно прихватане, а сећају се да су у тада популарним омладинским радним акцијама (изградња ауто-пута Београд-Ниш и Јадранске магистрале у Црној Гори) могли да учествују само ђаци без слабих оцена.

Оваквим сусретима остају верни, годишњице матуре обележавају сваке 10 године. Тој традицији, кажу, остаће доследни.