Представљање књиге о сеоској школи праћено на три континента

Злакуса. – У пријатном амбијенту етно-домаћинства ''Терзића авлија'' у Злакуси, ужичком селу тровековног грнчарског заната, недавно је представљена књига о 85. годишњици сеоске школе, аутора Саше Дрндаревића. Управо у том домаћинству (некада Гвоздена Терзића, сада Саше Дрндаревића) ова школа почела је с радом школске 1939./1940. године.

Представљању монографије ''85 година школе у Злакуси'', уз пригодну реч и савремену технику, присуствовало је око 50 посетилаца, што је посета какву прижељкују и организатори сличних промоција у граду. Дошли су бивши ученици и учитељи, житељи овог и околних села, ужички просветари и архивисти. Било је и оних који су овим поводом приспели из Београда.

Посебно емотиван тренутак био је укључивање бивших ученика из расејања преко видео позива и линка, тако да се представљање књиге пратило на три континента (у Торонту, Салцбургу, Салвадору, Паризу).

– Из Француске са Сорбоне укључио се Жељко Тешић, предавач на овом чувеном универзитету, бивши ученик школе у Злакуси. Причао је како је ова четвороразредна школа имала утицај на његово образовање, прочитавши и део својих ђачких сећања објављених у монографији. Из централне Америке јавила се Мирјана Шојић Јанковић, бивша ученица и ћерка чувеног учитељског пара Шојић (овде су учитељевали три деценије). Осврнула се на ђачке дане и своје родитеље који су оставили неизбрисив траг у историји Злакусе. Ни мештани нису остали дужни легендарном учитељу, подаривши му једну од главних улица у селу – казује за наш лист Саша Дрндаревић, оснивач етно-парка ''Терзића авлија'' у коме је, поред промоције књиге, за ову прилику приређена изложба фотографија, школских и ђачких учила, рачунаљки, књига, таблица, свезака из овдашње збирке.

Познато је да ''Терзића авлија'', која обележава 20 година постојања, има сталну поставку учионице из времена Другог светског рата (школа у овом домаћинству радила је и у ратном периоду). Већ дужи низ година она је у програму ђачких екскурзија, па ће ова изложба, отворена до краја школске године, бити допуна тој образовно-историјској понуди.

Једно од поглавља монографије садржи и сећања двадесетак бивших ђака школе у Злакуси. – Оно, заправо, показује да је ова књига заједничко дело нас бивших ученика: почев од мене, преко рецензената др Венцеслава Глишића и професорке Весне Лучић, затим Милоша Глишића који је дизајнирао корице и радио прелом страна, па до оних који су писали своја сећања – истиче Дрндаревић. Додајући су из ове школе потекли и они што су обављали јавне функције, културни радници, спортисти, предузетници, али и мајстори трубе, рекордери у производњи млека и малина, наравно и мајстори грнчари.

За прве године школе у Злакуси везана је и трагична прича. Ратник из оба балканска и Великог рата Гвозден Терзић, који је део своје куће дао да се у домаћинству покрене школа, управо је због ње страдао у Другом светском рату. С краја лета 1941. после првог оружаног сукоба партизана и Немаца на Градини изнад Злакусе, Немци су сишли у школу (у данашњој ''Терзића авлији'') па провалили у собу учитеља Петра Радовановића (он је пре тога отишао у партизане), нашавши забрањену комунистичку литературу. Зато су одвели и стрељали газду домаћинства Гвоздена и његовог синовца Милисава, а потом их са још десетак сељана обесили на уласку у Злакусу. Од 2005. године, откад је етно-парк ''Терзића авлија'' отворен за посетиоце, на уласку у то домаћинство стоји дрвена скулптура исклесана према фотографији Гвоздена Терзића из Балканских ратова, док је у кући, где је некад била школа, његова урамљена фотографија са Албанском споменицом.