Понедељак, 14.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Представљање књиге о сеоској школи праћено на три континента

„Терзића авлија'' у Злакуси, представљање књиге о сеоској школи (Фото „Терзића авлија'' )

Злакуса. – У пријатном амбијенту етно-домаћинства ''Терзића авлија'' у Злакуси, ужичком селу тровековног грнчарског заната, недавно је представљена књига о 85. годишњици сеоске школе, аутора Саше Дрндаревића. Управо у том домаћинству (некада Гвоздена Терзића, сада Саше Дрндаревића) ова школа почела је с радом школске 1939./1940. године.

Представљању монографије ''85 година школе у Злакуси'', уз пригодну реч и савремену технику, присуствовало је око 50 посетилаца, што је посета какву прижељкују и организатори сличних промоција у граду. Дошли су бивши ученици и учитељи, житељи овог и околних села, ужички просветари и архивисти. Било је и оних који су овим поводом приспели из Београда.

Посебно емотиван тренутак био је укључивање бивших ученика из расејања преко видео позива и линка, тако да се представљање књиге пратило на три континента (у Торонту, Салцбургу, Салвадору, Паризу).

– Из Француске са Сорбоне укључио се Жељко Тешић, предавач на овом чувеном универзитету, бивши ученик школе у Злакуси. Причао је како је ова четвороразредна школа имала утицај на његово образовање, прочитавши и део својих ђачких сећања објављених у монографији. Из централне Америке јавила се Мирјана Шојић Јанковић, бивша ученица и ћерка чувеног учитељског пара Шојић (овде су учитељевали три деценије). Осврнула се на ђачке дане и своје родитеље који су оставили неизбрисив траг у историји Злакусе. Ни мештани нису остали дужни легендарном учитељу, подаривши му једну од главних улица у селу – казује за наш лист Саша Дрндаревић, оснивач етно-парка ''Терзића авлија'' у коме је, поред промоције књиге, за ову прилику приређена изложба фотографија, школских и ђачких учила, рачунаљки, књига, таблица, свезака из овдашње збирке.

Познато је да ''Терзића авлија'', која обележава 20 година постојања, има сталну поставку учионице из времена Другог светског рата (школа у овом домаћинству радила је и у ратном периоду). Већ дужи низ година она је у програму ђачких екскурзија, па ће ова изложба, отворена до краја школске године, бити допуна тој образовно-историјској понуди.

Једно од поглавља монографије садржи и сећања двадесетак бивших ђака школе у Злакуси. – Оно, заправо, показује да је ова књига заједничко дело нас бивших ученика: почев од мене, преко рецензената др Венцеслава Глишића и професорке Весне Лучић, затим Милоша Глишића који је дизајнирао корице и радио прелом страна, па до оних који су писали своја сећања – истиче Дрндаревић. Додајући су из ове школе потекли и они што су обављали јавне функције, културни радници, спортисти, предузетници, али и мајстори трубе, рекордери у производњи млека и малина, наравно и мајстори грнчари.

За прве године школе у Злакуси везана је и трагична прича. Ратник из оба балканска и Великог рата Гвозден Терзић, који је део своје куће дао да се у домаћинству покрене школа, управо је због ње страдао у Другом светском рату. С краја лета 1941. после првог оружаног сукоба партизана и Немаца на Градини изнад Злакусе, Немци су сишли у школу (у данашњој ''Терзића авлији'') па провалили у собу учитеља Петра Радовановића (он је пре тога отишао у партизане), нашавши забрањену комунистичку литературу. Зато су одвели и стрељали газду домаћинства Гвоздена и његовог синовца Милисава, а потом их са још десетак сељана обесили на уласку у Злакусу. Од 2005. године, откад је етно-парк ''Терзића авлија'' отворен за посетиоце, на уласку у то домаћинство стоји дрвена скулптура исклесана према фотографији Гвоздена Терзића из Балканских ратова, док је у кући, где је некад била школа, његова урамљена фотографија са Албанском споменицом.                                                              

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.