Односи Србије и Америке од сјаја до очаја – и назад

Сарадња Србије и Америке иде узлазном путањом и потези Трампове администрације могу се протумачити да Вашингтон жели да има Београд као свог стратешког партнера и савезника у овом делу Европе. Долазак Клаудије Тени, једне од врло блиских сарадника председника Доналда Трампа који је поздравио Србију и изразио наду да ће посетити нашу земљу, крунски је доказ да су српско-амерички односи важни, не само за обе земље већ и за стабилност целог региона, и уколико нема добрих односа и разумевања између две земље, нема ни регионалне стабилности.

Председник Александар Вучић изјавио је, после састанка са копредседавајућом српског кокуса у Представничком дому Конгреса САД Клаудијом Тени, да развој добрих односа са САД представља један од спољнополитичких приоритета Србије. Вучић је рекао да можемо са поносом да констатујемо да позитивна динамика односа Републике Србије и Сједињених Америчких Држава отвара нове могућности, уз перспективу развоја, сарадње и оквира механизма стратешког дијалога. „То се посебно односи на период после победе америчког председника Доналда Трампа на изборима у Сједињеним Државама”, истакао је Вучић у Председништву Србије. Додао је да Србија изузетно цени подршку САД на путу ка ЕУ, као и допринос процесу нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог и разумевање потребе да се поштују права Срба на Косову и Метохији.

А Клаудија Тени је навела да јој је у уторак увече, док је седела у једном ресторану, зазвонио телефон и да је то био председник САД Доналд Трамп. „Говорио ми је о нечему другом и питао ме па где си Ја сам рекла да сам у Србији и сада цитирам шта је он мени рекао: ’Баш волим Србију, пренесите моје поздраве и реците да се надам да ћу доћи да је посетим једног дана, надам се сада када буде дошао нови амбасадор’”, пренела је Тени. Нагласила је да јој је драго што се после скоро 40 година вратила у Србију и што види бројне промене на боље. „Хвала свима у Србији, председнику Вучићу, за велике промене које примећујемо у односу на пре 40 година, почевши од аеродрома до дивних зграда и свега онога што раније није постојало”, додала је конгресменка.

Односи између две земље имали су озбиљних успона и падова у 143 године дипломатских односа две земље. Од сјаја, када је „Детроит њуз” 28. јула 1918. године објавио да поред „америчке заставе са звездама и пругама на врху Беле куће, сунце обасјава још једну – заставу Србије”, до очаја – када је на челу Америке био Бил Клинтон.

„Србије сада нема; мање је Србије него што има Белгије. Становништво је десетковано, војска у избеглиштву, читав живот је празан и мртав. Ипак, српска застава се вијори над председничком кућом Сједињених Америчких Држава”, објавио је „Детроит њуз” почетком прошлог века. То је један од најблиставијих тренутака у историји дипломатских односа Србије и Сједињених Држава. Веза Београда и Вашингтона једном речју би се описала као „партнерство” Скоро век касније Америка је бомбардовала Србију и учествовала у отимању 17 одсто територије – Косова и Метохије, када су односи две земље били на историјском минимуму. Сада, чини се, да се односи озбиљно поправљају и да америчка администрација има више разумевања за српске националне интересе. У односима међу државама нема љубави, нема пријатељства, осим у здравицама и свечаним говорима. Њихова политика и деловање су увек мотивисани једино и искључиво интересима.

Београд сматра да је сазрело време да се период од 1991. до пре коју годину, када су ти односи били прво веома лоши, па онда бољи, остави историчарима и да две земље покушају да нађу један нови језик и нови приступ када је реч о односима. То је несумњиво позитиван сигнал у односу на однос Србије према Америци. Нова америчка администрација, растрзана између жеља и могућности да заустави рат у Украјини и на Блиском истоку, да дође до стратешког партнерства са Русијом и уреди економске односе са Кином, а да истовремено подигне животни стандард средње класе у Америци, тешко да има много времена да се бави Србијом и западним Балканом.

Америчке дипломате које долазе у Београд разумеју да Србија има главну улогу у овом региону и да се без ње, и без поштовања српских националних интереса, не може градити мир и сарадња у овом делу Европе. Када се погледа географија, види се где се Србија налази, и да је наша будућност јесте у Европи. Такође, исто тако Американци када узму мапу Балкана и погледају и виде позицију Србије, територијалну величину и економију, њима је јасно да без Србије и без савезништва са Србијом нема стабилности на овим просторима.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства Владимир Маринковић каже да познајући конгресменку Клаудију Тени, која јесте блиска Трампу, и она је једна од људи који су у Конгресу и Сенату подржавала безрезервно америчког председника и можемо да кажемо да има немали утицај на њега и у администрацији. За „Политику” каже да је њен долазак у Београд свакако добар сигнал посебно после доласка Кушнера и Доналда Трампа Јуниора у два наврата у Србију. „Није нереално да у току свог мандата амерички председник Доналд Трамп посети Србију. И када би долазио, када је у питању регион Балкана, онда би то искључиво била Србија и да би та посета била историјска. Она би била везана за посету неких од битних земаља централне Европе које су савезници и битни Америци, као што је то рецимо Пољска и Мађарска. Србија би могла да буде једна од дестинација где би он могао да дође и то би могао да буде део тог пакета у обиласку Европе”, каже Маринковић.

Додаје да по свим истраживањима, у земљама Европе где подржавају Трампа и његову политику, Србија је или прва или друга иза Пољске. И то је један од врло значајних аспеката у спољнополитичкој агенди САД, која на прво место ставља своју земљу и остваривање интереса битних за САД, али поштујући интересе и Србије у овом случају. „Ти нерешени односи се вуку деценијама и он ће покушати да их реши на један прагматичан и максимално поштен начин где би раскинуо спољну политику ауто-пилота која је водила Бајденова администрација и све демократске администрације пре њега. Када то кажем мислим да побољшање односа Београда и Приштине, али и фер решење о питању Републике Српске и Босне и Херцеговине”, каже Маринковић.

Истиче да је стратешки дијалог између Србије и САД јасан сигнал да Америка препознаје Србију као свог стратешког партнера у овом региону. С обзиром на то да је Србија већ успоставила стратешко партнерство са САД у области енергетике, Маринковић каже да је овај стратешки дијалог јасан показатељ да билатерални односи између Србије и САД иду узлазном путањом.

„То пре свега значи остваривање јачег економског утицаја кроз енергетску сарадњу. Подсећам да је Србија у јулу прошле године потписала стратешки споразум о енергентима са Америком. Мислим да следећа фаза може да буде потписивање уговора о ретким минералима и критичним сировинама које Србија има, и то може да буде једна тачка повезивања, што би учврстило нашу сарадњу са САД када је реч о безбедности и обезбеђивању наше геополитичке позиције, као што би долазак Трампа у Београд јасно ставио до знања свима, не само у региону већ и у Европи. То би много значило заштити наших виталних националних интереса на Косову и Метохији и Републици Српској и то иде у прилог ономе шта је рекао заменик америчког државног секретара Кристофера Ландауа на 30. годишњици потписивања споразума у Дејтону, када је рекао да је договор уз консензус свих страна у Босни потребан, али без страних наметања. То је нешто слично што је рекао Доналд Трамп приликом посете Саудијској Арабији, да Америка неће више водити интервенционистичку политику. Мислим да по питању Босне и Херцеговине можемо нешто слично да очекујемо само када би се САД више фокусирале на овај регион, што је сада тешко у овој години, због ратова који се воде на разним деловима света”, каже Владимир Маринковић.

Наш саговорник додаје да стратешки дијалог показује да Америка рачуна на Србију и да у њој види поузданог партнера, оценивши да би се имплементација енергетског споразума брзо одразила на економију Србије, нове инвестиције, нова радна места и нове технологије. Уколико Америка неког сматра за стратешког партнера, наставља Маринковић, то је сигнал и свим другим америчким савезницима да се ради о озбиљној и стабилној земљи, што ће повући још један озбиљан број нових инвестиција и партнерстава између Србије и неких других држава.

Миливојевић: Економија и енергетика кључне тачке за обе стране

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да су у последњих неколико година односи две земље су у узлазној путањи и да је то позитиван тренд. За наш лист наводи да то може да сматра да су на добром путу да се односи нормализују, са изузетком питања око ког нисмо сагласни, а то је статус Косова и Метохије. „Сигуран сам да су обе стране препознале да постоји интерес да се ти односи ипак доведу на један виши ниво. Друга ствар, мислим да је америчка страна разумела да је позиција Србије на овим просторима важна и да је заокружење некаквих америчких интереса везано и за овај регион и за Европу ипак директно везано за Србију. Трећа ствар где ја видим важан заокрет Америке јесте то што су они разумели да треба тражити ону тачку која иде у корист обе стране, а то је економија и тако ја тумачим сарадњу по питању енергетике”, истакао је Миливојевић.