Број ангажованих на онлајн платформама константно у паду

Број дигиталних радника на онлајн платформама и даље је у паду, па је тако у првој половини 2025. забележен блажи пад, од 0,7 одсто. Разлози су бројни, а највише се виде у комбинацији глобалне економске неизвесности, засићења тржишта, јачања локалних прилика за запошљавање и све израженије миграције младих из региона. Све то потврђују најновији резултати мерења „Гигметра”, инструмента који описује дигиталну географију Србије и земаља у региону у односу на род, зараде, професије којима се најчешће баве дигитални радници... Иако благ, овај пад је четврти заредом и представља сигнал да се талас раста зауставио, истичу у Центру за истраживање јавних политика, који је још крајем 2019. развио овај инструмент мерења. Истраживачи истичу да су највише са тржишта дигиталног рада одлазили радници из области развоја софтвера и креативних услуга. Чак 90 одсто њих који су напустили тржиште долазили су из те две професије. Платформа „Апворк” остаје најдоминантнија, са 55,6 одсто укупног тржишта, али бележи пад удела. „Фриленсер” и „Гуру” бележе пораст, а посебно „Фриленсер” – 4,8 одсто. Анализа мерења „Гигметра” показала је да је Румунија једина земља у региону која је забележила раст броја радника на све три платформе: од 0,5 одсто на „Гуруу” до 4,8 одсто на „Фриленсеру”.

Како је открио проф. Владан Ивановић са Економског факултета у Крагујевцу, иначе главни истраживач „Гигметра”, поред Румуније, и Србија је кључна земља када је реч о понуди гиг радне снаге (платформски онлајн радници).

– Румунија има удео од 24,6 одсто у гиг радној снази, а Србија 23,9 одсто укупног удела. С друге стране, највећи пад забележен је у Албанији и Северној Македонији. Поред тога, просечна тражена цена рада порасла је за свега два процента. Највишу просечну цену и даље бележи Хрватска (27 америчких долара по сату), док је Северна Македонија једина земља испод 20 долара по часу – истакао је проф. Ивановић.

Иако жене сада чине већи део укупне популације него раније, јаз у заради између полова се продубљује, подсетио је Љубивоје Радоњић, асистент на Државном универзитету у Новом Пазару, што, како је додао, указује да већина гиг радница остаје у професијама које су ниже плаћене или мање тражене.

– Ниш, Крагујевац, Нови Сад и Београд четири су града са највећом концентрацијом гиг радне снаге у земљи. Највећи пад у уделу гига рада забележен је у Шумадији, а генерално, три одсто српских радника је напустило ово тржиште у последњих шест месеци. Највећи пад забележила је област уноса података, а најмањи је забележен у сектору пружања услуга и развоја софтвера, где су мушкарци иначе заступљенији у односу на нежнији пол – навео је Радоњић и додао, да је цена рада на тржишту фриленсера у Србији порасла за три одсто.

– Просечна цена рада у Србији је 24,4 долара по сату. Жене зарађују око 23 одсто, од укупно остварених прихода на платформама. Око 60 одсто гиг радника у Србији има претходно искуство, а последње мерење показало је да су тржиште подједнако напуштали и они с искуством и они без њега. Разлози су рестриктивни и отежан приступ пословима, јака конкуренција – објаснио је Радоњић.

Ако се посматрају само резултати на „Апворку”, најдоминантнијој платформи у региону, учешће жена у гиг раду порасло је на 37,3 одсто, делом зато што је пад био интензивнији код мушкараца.

– Изражен раст броја фриленсера у претходним годинама није могао да траје заувек и тржиште је вероватно достигло своје границе. Ово је резултат стварања бољих прилика на домаћем и страном тржишту рада, али и токова који делују у супротном смеру. Пре свега су изражени у земљама где већи број младих људи напушта своје домицилне земље, као што је то случај са земљама западног Балкана – казала је Бранка Анђелковић, кооснивачица и програмска директорка центра.

Подаци показују да је гиг рад мање привлачна опција у земљама које нуде више могућности на традиционалном тржишту рада, и обратно. Тако Северна Македонија има чак 7,3 пута више гиг радника по глави становника него Мађарска, која има најмањи број радника на 100.000 људи у региону.

– Видимо јасне разлике у обрасцима реаговања на исту спољашњу ситуацију. У неким земљама гиг рад остаје привремено решење, у другима, упркос стагнацији и даље представља важну стратегију преживљавања – појаснила је Тања Јакоби, извршна директорка центра.

Да се све посматране промене не могу тумачити изоловано, истакао је проф. Владан Ивановић са Економског факултета у Крагујевцу и главни истраживач „Гигметра”.

– Реч је о последици комбинованог дејства глобалне економске неизвесности, споријег раста и локалних фактора попут јачања домаћег тржишта рада. Оно данас нуди боље могућности за ангажовање стручне радне снаге у односу на претходни период – додао је проф. Ивановић.