Да знамо шта значи „у јалаку злотрк базврче”

Пожега – Ако млади без грешке разумеју значења речи лајковање, твитовање, баговање, зашто не би могли знати и шта значи „у јалаку злотрк базврче”? То се питао Пожежанин Мирослав Марковић, сакупљач и поклоник чувања народних израза, некад употребљаваних речи и српског језика. Он је тај вишедеценијски труд сада поделио са читаоцима, објавивши књигу „У јалаку злотрк базврче”, недавно представљену у простору пожешке галерије.

Своје занимљиво штиво, са више од 500 народних израза (одабраних од око 1.000 које је 36 година посвећено прикупљао и записивао), Марковић је замислио као збирку старих речи „језика сербског” у западној Србији и традиционалних (већ заборављених) обичаја.

– Ради се о изразима за које многи млађи људи, па ни неки старији, уопште не знају. А сви се обрадују кад чују да се, ето, неко сетио да и ово уради. Носећи некад папир и оловку, а сада телефон, увек сам ослушкивао кад људи разговарају, па кад бих чуо неки незаписан израз, пришао бих тим људима и замолио да ми појасне. Ипак, највећи број израза „покупио” сам од својих родитеља, од старих људи, деде, бабе – истиче аутор књиге и додаје за наш лист: – Језик у западној Србији, особито у пожешкој околини, изузетно је богат, музикалан, мелодичан. Зато, осим добрих списатеља, имамо и добрих певача, сви смо понешто музикални. Што се тиче израза, увек ме је копкало зашто их наша деца не знају. Српски је заборавила трећа генерација Срба у иностранству, а ако овако наставимо да урушавамо језик рода свога, код нас ће већ наша друга генерација заборавити матерњи језик.

На посећеној промоцији, коју је отворио песник Драган Јовановић Данилов, у уметничком програму млади у народним ношњама читали су „поученија” и старе изразе, певали и свирали изворне песме. О књизи „У јалаку злотрк базврче” говорили су књижевници Милијан Дико Деспотовић и Милуника Митровић. По речима Деспотовића, јалак је у народу био „својеврсна светиња у коју се није смело дирати”, заштитник од бујичних вода и међаша. Злотрк, реч која нема зла, умиљеница је за несташно дете које умиљатошћу плени пажњу, док базврче онај који ленствује.

Аутор Мирослав Марковић по професији је официр (сада у пензији), а током војне каријере повремено се бавио и новинарством као дописник београдских листова из Македоније, где је службовао. На поменутој промоцији у Пожеги представио је још једну своју књигу, „Приче из дединих опанака”, збирку приповедака писаних и пре 30 година и пре 30 дана. Посвећену, како каже, не само прецима него и потомцима својих потомака.