У Данској у пензију са 70 година, у Турској жене са 49, а мушкарци са 52 године

Дански парламент је усвојио закон којим се старосна граница за одлазак у пензију до 2040. године подиже на 70 година, што ће бити највише у Европи, а како се наводи у најновијем броју „Гласа осигураника”, гласила Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), та граница у Данској је као и у више европских земаља сада 67 година, док рецимо у Турској жене у пензију иду са 49 година а мушкарци са 52 године.

Данска је још 2006. године старосну границу за пензионисање везала за очекивани животни век и ревидирала је сваких пет година, па ће се она са садашњих 67 година, до 2030. године повећати на 68 година а до 2035. на 69 година.

Старосна граница за пензионисање од 70 година примењиваће се на све особе рођене после 31. децембра 1970. године.

Старосна доб за пензионисање, истиче се у "Гласу осигураника" варира широм Европе, па су многе државе последњих година повећале старосну границу како би пратиле дужи животни век и решиле буџетске дефиците.

"Пре одлуке данског парламента, у Европи су највише старосне границе за пензионисање – 67 година – имале Бугарска, Грчка, Италија, Холандија, Норвешка и Исланд, мада је у већини земаља Европске уније и даље уобичајено пензионисање са 65 година", наводи се у тексту и додаје да је просечна старосна доб за пензионисање у ЕУ сада 64,7 година за мушкарце и 63,8 година за жене.

Према предвиђањима ОЕЦД, до 2060. она ће се приближити доби од 67 година, а у неколико земаља ће достићи 70 или више година.

У ширим европским оквирима као значајан изузетак, истиче се Турска, у којој се жене пензионишу са само 49 година а мушкарци са 52.

У намери да обезбеде дугорочну финансијску одрживост пензијског система више земаља спроводи или планира пензијске реформе, а међу њима је и Италија, која како се наводи, на пензије троши више него било која друга земља у Европи осим Грчке.

Национални институт за социјално осигурање проценио је да ће јавни расходи за пензије у 2025. достићи 289,35 милијарди евра, односно 15,3 одсто БДП-а а Министарство финансија предвиђа да ће ови издаци премашити 17 одсто БДП-а до 2040.

Непопуларна реформа, тзв. закон Форнеро, усвојена на врхунцу финансијске кризе крајем 2011. године постепено је повећавала законску старосну границу за пензионисање на 67 година, уз најмање 20 година уплаћених доприноса.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони није укинула закон Форнеро, као што је обећала у кампањи, али у Италији постоје и опције превременог пензионисања кад године живота и године радног стажа у збиру достигну законски услов.

Италијанска влада разматра пензијску реформу која би могла да почне да се примењује

већ од 2026. године.

Старење немачког становништва све више оптерећује пензијски систем ове земље.

Генерација рођене између 1955.и 1969. године, када је стопа наталитета била на рекордно високом нивоу, одлази у пензију а радна снага не расте истом стопом.

Значајан део савезног буџета иде на подршку јавном пензијском систему, који је обавезан само за запослене, а нова министарка рада, Бербел Бас узбуркала је јавност предлогом како да се то поправи.

Она је изнела стару идеју да се друге категорије укључе у финансирање пензијског осигурања а то су државни службеници, посланици и самозапослени, при чему државни службеници и самозапослени

чине око 12 одсто радно способног становништва.

Нова влада је пристала да се оснује тзв. "пензијска комисија" и да се изнесу предлози за реформе, јер перспектива свакако није добра, пошто је почетком шездесетих година прошлог века било шест активно осигураних радника на сваког пензионера а сада је тај однос 2:1 и даље опада.

Луксембург је такође једна од земаља у којој се воде жестоке дебате о реформи пензијског система. Држава се суочава са све већим трошковима за пензије, али се синдикати, који су

формирали чврст фронт, противе хитним акцијама и фаворизују умерене промене.

Старосна граница за одлазак у пензију у Србији ове године је за жене 63 године и 10 месеци а за мушкарце 65 година.

Сходно законским прописима, старосна граница за пензионисање жена ће се наредних година подизати за по два месеца годишње, па ће се од 2032. године и жене и мушкарци пензионисати са навршених 65 година живота, преноси Танјуг.