Египат прети да затвори манастир Свете Катарине на Синају

Од нашег дописника

Атина – У грчкој јавности се не стишава бура око манастира Свете Катарина на Синају, најстаријег активног православног манастира на свету, који је пре 15 векова изграђен по налогу византијског цара Јустинијана у подножју Синајске горе, на којој је по веровању Мојсије примио од Бога таблице са Десет заповести, што ово место чини посебно значајним за хришћане, Јевреје и муслимане.

Непосредни повод за забринутост и ужурбану дипломатску активност између Атине и Каира је недавна одлука египатског суда којом се налаже пренос имовине манастира у власништво државе и наговештава распуштање монашке заједнице, његово претварање из религиозне у туристичку дестинацију, што је потпуно занемаривање вансудског споразума између египатских власти и манастира којим се таква могућност искључује.

Египатски лидер Абдел Фатаха ел Сиси је приликом недавног боравка у Атини премијеру Киријакосу Мицотакису је обећао да ће учинити све да се очува духовни и културни значај и статус манастира Свете Катерине Синајске, што је поновио и у последњем телефонском разговору непосредно после забрињавајуће одлуке суда о конфискацији имовине манастира. Међутим, и поред утешних речи и тврдње египатских власти да нема речи о преносу власништва на државу и обећања да манастир наставља са нормалним радом, да је његова заштита приоритет државе, одлука суда још није формално поништена, а монаси, рецимо, могу да се суоче са губитком боравишне дозволе која се продужава сваке године.

Атински архиепископ Јероним Други је одлуку суда окарактерисао као отворену претњу духовном и културном наслеђу православља. Истовремено, у последње време египатске власти су појачале своје безбедносне снаге око манастира наводно због опасности од акција екстремистичких групација у околини, што је углавном грчко синајско братство доживело као ограничавање верских слобода и сметњу нормалном функционисању живота монаха. У суштини, како пишу овдашњи медији који су су објављивањем ових вести озбиљно узбуркали грчку јавност, кажу, да је све ово покушај Египта да појача државну контролу над манастиром и да прихвати више египатских званичника унутар административне управе. Цариградска патријаршија и Атинска архиепископија сматрају да је то угрожавање 15 векова дуге самосталности манастира током којих је уживао заштиту и привилегије како хришћанских, тако и муслиманских власти. По предању, пророк Мухамед је лично издао документ (чува се у манастирској ризници), у којем се овој хришћанској светињи гарантује пуна заштита. Иначе, овај православни манастир који се налази у подножју Синаја у Египту припада Јерусалимској патријаршији, али је кроз историју уживао велики степен аутономије.

Грчка је затражила међународну подршку због кршења верских права и реалне опасности за светску културну  баштину, јер је манастир под заштитом Унеска. Египатска страна, опет, сматра да је после судске одлуке позивање међународне заједнице мешање у унутрашње ствари Египта, јер је манастир на њиховој територији, што тумаче као право да управља религијским објектима који се ту налазе. Утолико пре што, кажу, манастир Света Катарина одржава односе са бедуинским заједницама које имају опет своја права и обичаје, што је у више случајева доводило до затегнутих односа са власти, сматрају да може да буде безбедносна претња.

Иначе, спорна судска одлука је резултата вишегодишњег спора око власништва над имовином манастира који има 71 врт, пољопривредно земљиште и угоститељски објекат, другу највећу збирку рукописних књига на свету, има више од 3.500 дела, најстарије енкаустичне иконе из првих векова хришћанства и друге реликвије, као и земљу ван манастирских зидина. Судски спор траје од 2012. и покренуо га је тадашњи генерал египатске армије и члан сунитске исламске организације Браћа муслимани, која је, док је била на власти, инсистирала да се конфискује имовина Свете Катерине Синајске. Доласком на власт садашњег председника Сисија који је више пута изјављивао да је шокиран методама Браће муслимана, монашка заједница је веровала да ће проблем коначно бити решен, али се одлука о вансудском поравнању између манастира и египатских власти „затурила” у тренутку када је председник Египта требало да је ратификује. Суд је то очигледно искористио за своју пресуду којом су добре намере председника Сисија за сада одложене. Неки извори чак кажу да је реч о манипулацији у државним структурама како би се власт „сакрила” иза одлуке суда и како, без обзира на дата обећања, у пракси не би реализовала вансудски споразум.

Грчке власти су, како би се смањиле тензије, у иначе добрим односима са Египтом са којим су потписале и билатерални стратешки споразум, а сада на дипломатском нивоу покушавају да убрзају потписивање споразума којим обе стране потврђују посвећеност очувању духовног и културног наслеђа манастира, подршку монашком начину живота и ходочасничком карактеру светилишта.

Спор око манастира на Синају је уназад више векова резултат сложених историјских, верских и политичких околности и није класичан међународни конфликт већ нека врста тензије између очувања верске и културне посебности и државне контроле у већински муслиманској држави у једној од стратешки осетљивих региона Блиског истока, односно последица геополитичких сукоба у региону Синаја, питања имовине и културне баштине, али и савремених безбедносних изазова.

Немањићи покровитељи манастира на Синају

Бројни су вредни трагови српске историје сачувани у овој православној светињи на Синају. Свети Сава је на свом другом путовању у Свету земљу 1234. године у манастиру Свете Катарине провео читав Часни пост, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ. Српски средњовековни владари посебно краљеви из династије Немањића, краљеви Драгутин и Милутин, богато су даривали и манастир Свете Катарине на Синају. Тако се у манастиру чува и први српски псалтир на старословенском језику. Присне везе између Србије и манастира су одржаване и у време цара Душана. Крајем 14. века монах Јоаникије Српски постао је игуман манастира, и то у време када је у манастиру било више српских монаха.