Најскупља кућа продата на Савском венцу за 4.000.000 евра

Вредност тржишта непокретности у Србији у 2024. години износила је 7,4 милијарде евра, што је раст од 15 одсто у односу на 2023. годину, док је број купопродајних уговора 126.787 и представља повећање од 4,2 процента у односу на 2023. годину. Тржиште станова забележило је пораст активности у односу на 2023. годину, мерено растом броја купопродајних уговора од 12,8 одсто и растом вредности тржишта од 21,1 процента. Такође, умерен раст цена станова обележио је целу 2024. са годишњом стопом раста од око пет одсто, саопштили су из Републичког геодетског завода РГЗ.

Сегменти кућа, пољопривредног земљишта и гаражног простора задржали су стабилан ниво броја закључених уговора у односу на претходну годину, али је уочен годишњи пораст укупне вредности тржишта и то кућа за 15 одсто, пољопривредног земљишта за 11,9, а гаражног простора за 7,5 процента. Грађевинско земљиште бележи значајан раст вредности тржишта од 18,5 осдто, упркос паду броја уговора за три процента у односу на 2023. годину. Од свих сегмената, једино је тржиште пословних простора забележило смањење броја трансакција у односу на претходну годину за четири одсто, што износи 3.089, као и смањење прометоване вредности за 7,4 одсто.

Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,1 милијарде евра и уделом од 55,6 одсто укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 601,3 милиона евра за грађевинско земљиште 541,4 милиона евра, пословне просторе 326 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 266,6 милиона евра.

Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 54 одсто. У већим градовима забележен је пораст у броју уговора о купопродаји станова као и вредности тржишта станова у односу на 2023. годину

У Нишу је број уговора порастао за 48 одсто, а вредност 97 процената, у Крагујевцу број уговора 40 одсто а вредност 87, у Новом Саду број уговора 30, а вредност 53процента, док је у Београду раст броја уговора о купопродаји станова износио осам одсто, а вредност тржишта станова девет процената.

У 2024. години забележен је и раст кредитне активности у сектору непокретности који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке. Укупно 10 одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за три процентна поена више него 2023. године, при чему су највећим делом ових средстава куповани станови.  У 22 осто уговора о куповини станова забележено је кредитно плаћање, што је пораст у поређењу са 17 одсто у претходној години.

Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији 2024. години најскупљи квадрат стана продат је по цени од 11.811 евра у Београду на локацији „Београд на води”, док је највећа сума издвојена за стан у Београду износила 2.575.000 евра.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.000.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на територији београдске општине Врачар. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Савски венац за 12.969 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра. Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у Србији у 2024. години у износу од 8,15 милиона евра остварена је на територији општине Сомбор.