Пауновић: „Црне тројке” организовао Вељовић

Од нашег дописника

Подгорица – На саслушању пред Анкетним одбором Скупштине Црне Горе, који истражује политичка убиства и нападе на новинаре и интелектуалце, Милан Пауновић, бивши начелник Управе полиције Црне Горе и високи функционер МУП-а, отворено је проговорио о злочинима који су, како тврди, годинама заташкавани. Највише пажње изазвала је његова изјава да су такозване црне тројке биле батинашки одред којим је руководио командант специјалне јединице Веселин Вељовић, уз сарадњу других безбедносних структура.

„Црне тројке су спроводиле премлаћивања, застрашивања и мучења политичких неистомишљеника. То су биле методе које су могли да смисле само болесни умови. Мој психолошки склоп никад није могао то да прихвати”, рекао је Пауновић, који је због своје борбе против таквих појава вратио сва државна признања која је добио. Председник скупштине Андрија Мандић захвалио је Пауновићу речима: „Ви сте први човек из безбедносног сектора који је на овакав начин јавно проговорио. Ваша сведочења су као атомска бомба – истина коју је неко морао да каже.”

Пауновић је навео да је био начелник Центра безбедности Подгорица од 1996. до 2000. године, а уједно и начелник Управе полиције. Казао је да је још 2000. године упозорио врх МУП-а, укључујући министра Вукашина Мараша, на постојање оперативних сазнања да су припадници Специјалне јединице одговорни за нападе на опозиционе личности, као и за убиство потпуковника Радомира Алексића. „Доставио сам податке лично министру. Напад на брачни пар Митровић (Гојко и Зорица), на новинара Ранка Башановића, све сам документовао. Уместо да се спроведе истрага, све је заташкано”, рекао је.

У вези са убиством председниковог саветника за безбедност Горана Жугића, Пауновић тврди да је одговорност била на Служби државне безбедности (СДБ), која је, како каже, саботирала истрагу. „Доставили смо две информације врху власти, али није било политичке воље да се случај реши. Напротив, документа су одбацивана, а људи који су хтели истину – маргинализовани.”

Пауновић је рекао да је после убиства Жугића доживео притиске из самог врха полиције. „У канцеларију ми је упао Маринко Бановић, представио се као пратилац директора полиције и рекао ми да ћу настрадати. После тога сам дао оставку. Није ми било друге.” Годинама касније, 2009, његов син био је физички нападнут од четворице људи, међу којима су били Мирко и Маринко Бановић, као и припадник САЈ-а. „Замислите – двојица коју сам ја лично примио у службу касније су претукла мог сина. Осетио сам гнев који нисам могао да опишем. Данима сам размишљао да направим неко зло, али сам одустао.”

Пауновић је сведочио и о системском насиљу над опозиционим лидерима и грађанима, посебно између 1997. и 2000. године. Навео је да су припадници антитерористичке јединице јавно причали по граду како су „обрадили” Душка Јовановића и Момира Војводића. Према његовим речима, одговорност за нападе лежи на врху СДБ-а и МУП-а, који су, уместо да реагују, прикривали злочине.

На питање о убиству Жугића, Пауновић је рекао да је постојао низ оперативних сазнања која су указивала на домаћу заверу. Тврди да су појединци из СДБ-а саботирали сваку истрагу, а министар Мараш заустављао све активности које су могле да доведу до откривања налогодаваца.

„У Подгорици су након мог одласка убијена четири лица, а оружје којим су ликвидирани било је у вези с припадницима МУП-а. Младен Кликовац убијен је из пиштоља који је некад припадао Белом Распоповићу, а Баја Секулић из оружја повезаним с Неђом Бошковићем”, рекао је Пауновић.

На крају, подсетио је да је 1992. године у службу примио управо Веселина Вељовића и Маринка Бановића. „То су ти људи којима сам помогао. Данас су они синоним за све оно против чега сам се борио. А ја, као родитељ, гледао сам како ми дете лежи пребијено, због неправде коју сам желео да искорени из система.”