Да ли Трамп несвесно помаже опстанку планете?
Ово питање се наизглед може посматрати бесмисленим, када се узме у обзир чињеница да једна од тренутно две најмоћније земље и економије света, САД, поред Кине, и даље негује, дословно, либералну унутрашњу и спољну политику, посебно економску политику. Та политика опет у крајњој линији тежи максималном профиту, без обзира на данашње промењене услове пословања на светском тржишту и промењенe реалнe односe снага најважнијих играча на том тржишту.
Међутим, пракса пожељне доминације у данашњим условима светске политике и економије једноставно више није могућа, посебно у условима када тај исти Доналд Трамп неочекивано уводи неоправдано и нереално високе царине на увоз скоро свим земљама света, а посебно оним до сада најјачим економским силама и пре свега и најважнијим партнерима самих САД.
Такве драстичне мере управо онемогућују даљи развој не само светске трговине него и светске привреде у целини, уз то да ће, по свему судећи, свим тим највише бити погођена управо америчка економија. Можда и несвесно, Трамп тиме кочи и укупан даљи прогрес укупне светске привреде. С друге стране, чак и парадоксално, све то може да буде корисно за сам опстанак наше планете, пре свега са аспекта изузетно опасних климатских промена на Земљи...
Многе националне економије ушле су у фазу стагнације, односно озбиљне рецесије. Међу њима се, од оних најразвијенијих, посебно истичу привреде САД и Немачке, са неизбежним скорим негативним утицајем и на остале земље, првенствено њихове најважније економске партнере, а затим, у смислу могуће даље лавине тих утицаја, и на већи део укупне светске економије.
У прилог питању из наслова ипак видим неколико чињеница. Пре свега, сетимо се да је Трамп још уочи свог првог председничког мандата, обећавао бирачима да ће изузетно озбиљно предузети мере потребне за оживљавање оног дела америчке привреде који је био у кризи и имао велики удео у незапослености људи, управо у тим секторима који запошљавају највећи број Американаца, са просечним или нижим степеном образовања.
Реч је о радницима у областима рударства, црне и обојене металургије, тешког друмског транспорта и другима у секторима текстила и обуће. Некада изузетно моћни њихови синдикати сада су углавном изгубили моћ, а такви радници су се постепено пребацивали у сектор услуга, мање плаћен и несигуран посао.
С друге стране, нагло развијајући сектор ИТ услуга, захтевао је образовану радну снагу, које није могла да надомести укупан проблем глобалног тржишта радне снаге. Укупна понуда радне снаге није могла да буде задовољена тим неочекивано брзим развојем технолошких иновација, због чега је дошло до рецесије у америчкој привреди, а ИТ сектор је постао изузетно моћан.
Управо те драматичне промене на плану глобалне економије крију у себи можда тај одлучујући позитиван фактор који ће, ако људи буду паметни, окренути точак историје данашњег човечанства у једином правом смеру. Тај смер значи све мањи раст производње материјалних добара, која угрожавају опстанак наше планете, односно њене драгоцене ресурсе: чисту воду, чист ваздух и здраву храну, а пре свега заустављање опасних климатских промена.
Младен Обрадовић,
Београд
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.