Четвртак, 17.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најстарија хидроцентрала усагласила власт и опозицију у Ужицу

Већ четврту годину прва електрана је чешће закључана него отворена, машине стоје, а посете су се проредиле
Старо здање прве хидроелектране која још ради (фото С. Јовичић)

Ужице – Озбиљне несугласице и поделе између власти и опозиције у ужичкој скупштини трају месецима. Ређају се овде вишедневне седнице током којих опозициони одборници оштро критикују чињења и предлоге владајуће коалиције, која те критике углавном ћутке слуша, а онда већином ипак изгласа оно што је намерила. Једна тема, међутим, успела је на заседању ових дана да учини за нијансу ближим до сада непомирљив однос две стране.

Реч је о поносу Ужичана, првој српској хидроцентрали „Под градом” на Ђетињи, за коју је из скупштине управо потекла обострано прихваћена иницијатива да буде враћена у власништво града. Та електрана, подигнута 1900. по Теслиним принципима наизменичне струје, одолела је свим ломовима на нашим просторима, оригиналне машине у њој и сада су способне за производњу. Као водеће технолошко-историјско благо Ужица, обнављана је пре четврт века и претворена у музеј. Али последњих година је скрајнута, чешће под кључем него отворена.

Овим Теслиним првенцом газдује ЕПС преко „Обновљивих извора енергије”, док је за туристичке посете задужен Народни музеј у Ужицу. Проблем се јавио када је ЕПС 2020. поново реконструисао ту хидроцентралу, уз доградњу дела машинске зграде за нови агрегат (да повећа производњу струје). Узалуд су били опомињући написи да аутентичан објекат треба оставити у изворном виду – ЕПС је урадио по своме и на зграду централе дозидао део где је убацио нови агрегат. Око милион евра уложено је у ту реконструкцију. Али већ 2021. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поништило је решење о грађевинској дозволи које је град за те послове издао ЕПС-у, јер у списима предмета није било сагласности надлежног Завода за заштиту споменика културе Краљево. Уследило је подношење кривичних пријава против одговорних због доградње неусаглашене са заштитом споменичког наслеђа. Од тада, већ четврту годину, прва електрана је чешће закључана него отворена, машине стоје, а посете су се проредиле.

Ужичанима то занемаривање тешко пада, па је у градској скупштини на заседању које траје обелодањена иницијатива о хидроцентрали. Поднео ју је Бранислав Митровић, донедавно председник скупштине града, сада одборник владајуће коалиције. Затражио је да се формира радна група која би предузела кораке да се хидроцентрала врати у власништво Ужица.

– Мој предлог је да се ова скупштина обрати председнику Владе Србије, министарки за енергетику, министру културе и министру за туризам како би се одмах покренула иницијатива и нашао правни модалитет за враћање хидроцентрале „Под градом” под ингеренције града Ужица. Очекујем да све одборничке групе стану иза овог предлога, јер је централа темељни камен града. Ако су око њеног подизања могли 1900. да се уједине љути политички противници Малиша Атанацковић и Алекса Поповић, који су убедили династију Обреновић и уложили напоре да централа заживи, зашто не бисмо сви ми донели овај закључак и обратили се влади – запитао се Митровић.

Опозиција је, судећи по изјавама одборника, подржала овакав предлог. Радован Новаковић из „Ужичке акције”, доследан у критикама чињења локалне власти, оцењује да је ова идеја добра. – Подсетио бих да је „Ужичка акција” већ покушавала да ова скупштина расправља о хидроцентрали, да бисмо видели који су то механизми за њено враћање у власништво града. Подржавам иницијативу Митровића, с тим што сматрам да претходно треба да се спроведу у дело решења државних институција о рушењу надограђеног дела централе који је наружио њен првобитни изглед – рекао је на седници Новаковић.

Намера је да се по завршетку ове вишедневне седнице оснује радна група која ће формулисати текст поменутог закључка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.