Хоће ли после руског „Перл Харбора”, Украјина доживети судбину Јапана

Специјално за „Политику”

Напади на четири аеродрома, где се базира руска стратешка авијација 2. јуна, највећа су катастрофа руског ваздухопловства за последње 84 године. Првог дана операције „Барбароса”, 22. јуна 1941, немачко ратно ваздухопловство Луфтвафе уништило је на аеродромским пистама стотине совјетских авиона. Овога пута губици су бројчано значајно мањи, али ударено је на оно највредније и најважније са чиме располажу руске Ваздушно-космичке снаге.

По сателитским снимцима у сибирској авио-бази Белаја – Иркутска област, удаљеној 4.500 километара ваздушне линије од границе са Украјином, уништена су четири стратешка бомбардера Ту-95МС и исто толико апарата Ту-22М3. На аеродрому „Олења”, Саратовска област 1.500 километара удаљеном од границе са Украјином страдала су такође четири стратешка бомбардера Ту-95 и један застарели транспортни авион Ан-12. Вредност 12 уништених авиона руске стратешке авијације достиже милијарде долара. Ту-95МС процењен је на 100 милиона, а Ту-22М3 упола мање. У нешто ближој Ивановској области ударено је по отписаним авионима А-50, по сателитским снимцима се види да су са њих раније скинути мотори и да су вероватно коришћени за резервне делове, а у преко 6.000 километара удаљеној далекоисточној Амурској области, камион са дроновима запалио се пре него што су беспилотне летелице полетеле.

Ако се пре 84 године фактор изненађења може правдати ударом без објаве рата, у датим околностима у четвртој години сукоба пропусти који су се десили прошле недеље немају оправдања. Нешто слично Стаљину и НКВД-у, после три године и три месеца рата, у августу 1944, сигурно се не би десило. Штавише, од јесени 1941. Немцима није пошло за руком да спроведу никакву озбиљнију диверзију, а камоли масакр стратешке авијације. Не случајно и Барбароса и ова украјинска операција „Паукова мрежа”, изведене су баш у недељу, у летње време, када се већина Руса, традиционално одмара од напорне радне недеље на „дачама” – викендицама у близини градова у којима живе и раде. Одсуство осећаја да је земља у рату већ четврту годину, али и неувођење стега државне власти које такво стање тражи, намећу реалну претпоставку да су и многи одговорни за безбедност у дубокој позадини 2. јуна били у својим дачама. То је вероватно био један од фактора који је утицао на успех украјинске операције.

Поред колосалне материјалне штете, за руску војску губитак 12 стратешких бомбардера представља посебан проблем, зато што се ни Ту-95, ни Ту-22 не производе од распада СССР-а. Сви авиони којима располажу руске Ваздушно-космичке снаге последњих деценија су пролазили модернизацију. Међутим, више не постоје линије за њихову производњу, што значи да у наредних најмање 10 година они неће моћи да буду замењени новим авионима. Производња савременијих Ту-160М2 стратешких бомбардера, такође заустављена у време СССР обновљена је тек 2018, али њихов број је ограничен, а употреба у овом рату ретка. Занимљиво је да је након распада СССР-а двадесетак Ту-95 и шездесетак Ту-22 припало украјинској армији. Ипак, почетком двехиљадитих због високих трошкова одржавања украјински стратешки бомбардери избачени су из употребе. Три Ту-95, заједно са 581 ракетом Кх-55 предати су Русији као отплата дуга, а остатак је отписан. Неколико примерака ових авиона данас су изложени у украјинским музејима.

По званичном саопштењу украјинске службе безбедности (СБУ), операција „Паукова мрежа” припремана је годину и по дана. За то време на територији Руске Федерације, у удаљеном Чељабинску, граду који се налази на прелазу региона Урала у Сибир, у изнајмљеној напуштеној фабричкој хали, које постоје у свим градовима у постсовјетском пространству након колапса деведесетих и затварања многих фабрика, из компоненти купљених слободно на тржишту пажљиво је склопљено више од 200 ФВП дронова. Тамо је на дронове вероватно причвршћен и експлозив.

Камионима компаније регистроване на Алексеја Тимофејева, становника Чељабинска, они су кренули на маршруте у хиљадама километара удаљене Саратовску, Иркутску, Амурску и Ивановску област. Возили су званично различити терет, а у крову камиона налазили су се сакривени дронови, активирани након даљинског отварања крова. Тимофејев и његова екстравагантна супруга Јекатерина, недељу дана пре напада су напустили свој дом у Чељабинску и крајем недеље нестали и са друштвених мрежа на којима су били активни. Последња тачка објаве Јекатериног поста била је граница са Казахстаном коју су прешли аутомобилом.

Брачни пар Тимофејевих у Чељабинск се преселио из Доњецка пре неколико година. Без обзира што су стекли руско држављанство, руски медији, позивајући се на сведочанства њихових познаника, пишу да Алексеј никада није крио да подржава режим у Кијеву и од почетка рата украјинску армију. Дилема је да ли је он у Русију дошао као „спавач” СБУ, или је заврбован накнадно. За то време у Украјини се због слушања руске музике хапсе малолетници, на казне од пет година осуђују старице због постова на „Фејсбуку”. Елена Бережнаја, активиста за људска права, осуђена је за велеиздају на 15 година зато што је њен извештај о кршењу људских права руска делегација пре рата читала у УН. У затвору је од марта 2022, а прошле недеље доживела је мождани удар пред апелационим већем у Кијеву.

Ако су за неопажену вишемесечну активност диверзантске ћелије одговорне руске безбедносне службе, за катастрофално обезбеђење војног објекта од највећег значаја и одсуство потребне инфраструктуре кривицу сноси руско војно командовање и Министарство одбране. У време СССР-а аеродроми са бетонским и подземним хангарима грађени су тамо одакле се очекивао напад НАТО-а, у Украјини, Белорусији и на Далеком истоку. Стога, управо стара совјетска инфраструктура аеродрома попут Староконстантинова у Хмељницкој области, представља нерешив проблем за руске ракетне снаге. Упркос великом броју ракета, укључујући и „кинджале”, лансираних на овај аеродром одавде и даље полеће украјинска авијација. Заиста је несхватљиво да ни после три године и три месеца рата Руси нису урадили ништа да своју авијацију барем елементарно заштите од украјинских дронова.

Поједини коментатори у Русији, у неспретном покушају да заштите војни врх изашли су са интерпретацијом да су по споразуму Старт-3, о смањењу стратешког офанзивног оружја, потписаног између Русије и САД 2011, стратешки бомбардери морали да стоје незаштићени на аеродромима да би били праћени из сателита. Ова конструкција брзо је демантована, како самим садржајем документа, тако и чињеницом да се стратешки бомбардери САД Б-52 и Б-2 углавном налазе у хангарима и склоништима.

Друго, убрзо је испливао снимак у коме бивши министар одбране Сергеј Шојгу у априлу 2021. наводи да је донета одлука о масовној изградњи хангара и других заштитних објеката за авионе. Пројекат је, према речима Шојгуа, био поверен војној грађевинској компанији, чији је бивши начелник и уједно Шојгуов заменик Тимур Иванов од априла прошле године у затвору због корупције. Управо су Шојгу и његов претходник Анатолиј Сердјуков, смењен због корупције, али и никада процесуирани за то дело, а најодговорнији су зашто инфраструктура руских аеродрома не одговара ни глобалним, а посебно не изазовима текућег рата.

Поред масакра руске стратешке авијације, украјинске службе извршиле су током претходног викенда и неколико диверзија на железничку инфраструктуру у Вороњежској, Курској и Бријанској области, где је срушен мост док је по њему пролазио путнички воз. Погинуло је седморо цивила, десетине су рањене, овај случај испуњава све услове да буде окарактерисан као терористички напад. Руски истражни комитет касније је покушао неспретно да смири јавност преквалификацијом прелиминарног извештаја да у конкретном случају није реч о експлозиву, већ о истовременом урушавању два моста и то баш у областима које су одавно изложене дејствима украјинских диверзантских група. У овај извештај не само да није поверовао нико већ су га демантовали очевици и представници регионалних власти. Такође већ последњих неколико дана украјински дронови активно ударају по трафостаницама у Запорожској и Херсонској области под контролом Русије, и можда је 100.000 људи остало без струје.

Имајући у виду све ово, тактика режима у Кијеву у овом тренутку, која полази од бриљантних диверзија до терористичких напада, очигледно има циљ да Русију испровоцира на асиметрични одговор и пред Америком Зеленски и његово окружење нађу изговор да напусте преговарачки процес. Како ће реаговати Русија видећемо у наредних неколико дана. Реторика у јавности је овога пута озбиљнија него раније. Нема неозбиљних испада, попут Дмитрија Медведева који је више пута претио Лондону, или Маргарите Симоњан која је прошле недеље претила ракетним ударом по Берлину уколико Украјина добије немачке ракете „таурус”. У телефонском разговору са председником Доналдом Трампом, његов руски колега Владимир Путин рекао је да ће Русија морати да одговори на напад на аеродроме са стратешком авијацијом. Јасан став председника Путина у разговору са својим најважнијим сабеседником на свету, наводи на закључак да ће најмање један „орешник” у наредних неколико дана полетети ка војном, или стратешком циљу у Украјини.

„Никако ми се не допада што напад од 2. јуна многи називају руским Перл Харбором, сетите се само шта се касније десило са Јапаном”, прокоментарисао је у недељу независни украјински новинар Анатолиј Шариј, који је због антикорупцијских истрага још у време владавине Виктора Јануковича био принуђен да побегне на Запад. Тренутно живи у Барселони, а јуче је пред судом у Виници осуђен у одсуству на 15 година робије због објава на „Јутјубу” у којима критикује украјинску војску.