Зашто Приштина и САД праве споразум о одбрани

Најава да ће привремене приштинске институције 13. јуна потписати споразум у области одбране са Сједињеним Америчким Државама само је логичан след политике коју Запад води последњих четврт века у овом делу Европе. Главни циљ је да се Србија приволи да промени своју војно неутралну политику, да постане пуноправни члан Северноатлантске војне алијансе и да после тога њеним путем крене и Босна и Херцеговина. Тако би цео регион био под директном војном контролом Вашингтона, који би на тај начин утицао и на политичке одлуке у Београду и Бањалуци.

Кад је 24. марта прошле године, на дан обележавања почетка агресије НАТО-а на нашу земљу 1999, тзв. Косово добило статус придружене чланице НАТО-а, то није било изненађење. Иако се војне формације махом ових земаља налазе на Космету само у униформама Кфора, то суштински није много шта променило, али је било још један доказ да су до тада, а то раде и данас, све време делали као уиграни тим и само глумили „доброг и лошег полицајца”. „Они то воле на датуме. За њих су датуми значајни. Зато су оне наше беднике натерали да испоруче Милошевића на Видовдан. Зато су данас донели одлуку о Приштини као придруженом члану Парламентарне скупштине НАТО-а. Зато ће опет да изаберу неки посебан дан када ће да их приме у Савет Европе. А све то тобож спроводећи санкције против Приштине”, рекао је председник Србије Александар Вучић 24. марта 2024. године у Куршумлији на питање новинара како коментарише тај потез НАТО-а.

То је била само један у низу степеника које западни политички, али и безбедносни стратези вешто планирају последњих 26 година. Осим позивања на војне вежбе НАТО-а Косовских безбедносних снага, претеча будуће „косовске војске”, која по Резолуцији 1244 никако не би смела да постоји, последњих месеци интензивирано је не само само снабдевање КБС-а модерним наоружањем већ и потписивање низа стратешких докумената којима је циљ да се Србија стави пред свршен чин тако што би је окружили земљама НАТО-а и довели је у ситуацију да и сама постане део овог војног савеза.

Пре два дана одржана је дебата посвећена евроатлантској стабилности у Конгресу САД, под називом „Процена изазова с којима се суочава НАТО”, на којој је било говора о овом делу Европе и где је председавајући Поткомитета за Европу при Одбору за спољне послове Представничког дома, конгресмен Кит Селф, закључио да су безбедност и демократски напредак Косова од суштинског значаја за будућност западног Балкана. У панелу стручњака учествовали су и др Најл Гардинер и амбасадорка Џулијан Смит, који су анализирали стратешки значај Балкана за будућност НАТО-а и потребу за већим укључивањем, како се наводи, „демократских држава” попут Косова.

Да ствари иду у том правцу сведочи и чињеница да су командант КБС-а Башким Јашари и амерички генерал Џон Филипс 13. маја потписали споразум о сарадњи у области безбедности и комуникација. Обојица су сагласни да је то од великог значаја за продубљивање сарадње с Америком. Занимљиво је да су САД до сада потписале 32 таква споразума, а да је Косово 33. регија с којом су САД то учиниле и постоје могућности за сарадњу у свим областима одбране, посебно технологије и осетљивих података, као и многих других елемената везаних за војну опрему.

Отуда не чуди то што ће следећег петка бити потписан још један споразум за који тзв. косовски министар одбране у техничком мандату Ејуп Маћедонци наводи да је историјски. Навео је да је то први оквирни споразум о одбрани који потписују косовско Министарство одбране и Министарство одбране САД. „Споразум се односи на многе области сарадње, на период од пет година и садржи веома важне елементе”, казао је Маћедонци и додао да споразум обухвата сарадњу у одбрамбеној индустрији, укључујући производњу система наоружања и муниције заједно са САД.

Споразум такође обухвата противваздухопловну одбрану, која ће, према његовим речима, обезбедити системе за заштиту тзв. Косова од могућих ваздушних напада. „Овим споразумом дефинишу се подршка и сарадња у одбрамбеној индустрији, тако да ћемо заједно са САД производити системе наоружања, муницију за нормалне системе о којима се договоримо, као и противваздухопловну одбрану. То значи системе који штите Косово од могућих ваздушних напада. На овом нивоу смо први пут постигли споразум с Турском и ово је други споразум овог нивоа”, изјавио је Маћедонци.

Коментаришући најављено потписивање споразума, стручњак за безбедност Срђан Граовац каже да је реч о сценарију који је очекиван. За „Политику” указује да је све што се радило у претходном периоду било у складу с тим, пре свега трансформацијом тих нелегалних снага КБС-а, јер по Резолуцији 1244 ниједна војна формација осим Кфора тамо не би смела да постоји. „Све што је потписано и што се реализује било је важно из више разлога. Један јер се на тај начин добија још један прерогатив државности који недостаје лажној држави Косово, што је важно не само за косовске Албанце, него и за САД и њихове западне савезнике, који су у ствари аутори те идеје стварања псеудосамосталне, независне и суверене државе Косово, што оно дефакто није. Радећи на том плану, они желе да обезбеде што више тих атрибута државности, а војска је један од основних и око тога нема дилеме”, каже Граовац. Истиче да је самим тим потписивање споразума тзв. Косова и САД у склопу јачања ауторитета те лажне државе.

С друге стране, за њих је важан још један сегмент, а то је да заокруже целу ову територију западног Балкана као територију НАТО-а и они озбиљно рачунају на Косово и Метохију као саставни део те Северноатлантске војне алијансе и на томе ће радити и у наредном периоду. „То што ће бити потписано 13. јуна само је један од корака у том правцу. Други аспекат је безбедносни и увлачење Косова у тај савез. Не треба сметнути с ума да је њихов главни циљ да у НАТО уђе пре свега Србија, као највећа држава, а после тога и БиХ. То је њихов крајњи циљ – да цео Балкан буде њихова интересна зона и они знају да косовски Албанци то жарко желе, као Бошњаци у Босни и Херцеговини и на њих увек могу да рачунају. За њих је зато важно да и Србију придобију, али им је јасно да то не може тако лако да иде, пре свега због историјског наслеђа и бомбардовања наше земље 1999. године, али и због питања Косова и Метохије. Због тога је то питање за нас врло осетљиво. Зато они и на ове начине врше притиске на Србију да се и она изјасни да ће ићи тим путем, или ће у супротном бити изолована”, наглашава Граовац, закључујући да је то суштина ове стратегије.Четири чланице алијансе не признају независност тзв. Косова

Конгресмен Кит Селф изјавио је да је „најкрхкије подручје” алијансе западни Балкан и подсетио да су Бугарска, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Албанија и Румунија чланице НАТО-а, али да његов део, како је навео, нису Косово, Босна и Србија, отворено се залажући да тзв. Косово постане пуноправни члан. Закључено је да би укључивање Приштине ојачало југоисточно крило алијансе и допринело регионалној безбедности. „Косово жели да буде члан НАТО-а. Па ипак, имамо четири чланице које не признају Косово, а 1999. учествовале су у одбрани Косова. Направљени су велики кораци. Мислим да је било много позитивних дешавања. Мораћемо да видимо како ће се ствари одвијати у наредним месецима и наредне две године. Али морам да кажем да постоји растући оптимизам за Косово у НАТО-у”, подвукао је он, преноси „Албанијан пост”.