Слобода је још увек фантом за многе

Љубитељи уметности имају прилику да до 15. јуна погледају изложбу “Фантом слободе” београдског уметника Јована Маринковића у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (МНМУ). Поставку чини 60 радова: 38 слика и 22 цртежа. Прати је истоимена штампана публикација са текстовима др Иване Башичевић Антић, професора др Николе Шуице и Лепе Милошевић, кустоса изложбе.

“Уметнички опус Јована Маринковића доноси нове аспекте у вишедеценијске процесе промишљања и теоретизације уметности, која настаје изван доминантних стратегија такозваног мејнстрим центра”, рекла је на отварању др Ивана Башићевић Антић, директорка МНМУ.

Истакла је да Маринковић не само да је стекао академско образовање већ га је надоградио стицањем звања магистра, што значи да је по профилу високоучени уметник.

“У свом раду он, међутим, свесно бира да ствара пратећи своју личну визију шта уметност јесте и шта треба да буде, црпећи мотиве и подстицаје из света филма, књижевности, али и историјских уметничких покрета попут Надреализма. Изоловане, осамљене јединке поред којих живот брзо протиче, које тај живот посматрају из специфичних углова, постају предмет његовог сликарства”, навела је др Башићевић Антић.

Професор Радомир Н. Саичић је у свом говору навео:

„За мене су слике Јована Маринковића позив на метафизичко промишљање света у коме живимо и наше позиције у њему. Ликови, мање или више људски, понекад суптилни и понекад гротескни, геометријски облици, егзотичне животиње, детаљи у позадини, целокупан амбијент. Све то је врло конкретно и фигуративно представљено. Али слика одаје утисак да је у њој најважније управо оно што није приказано и што се на први поглед не види.”

Карактеристика ауторовог стваралаштва јесте у негацији класичног виђења естетике ликовног дела. Верујући да уметничке школе спутавају спонтаност и изворност израза, по завршетку студија се одриче научених принципа. Ствара себи својствену препознатљиву иконографију у којој доминирају видљиви елементи метафизичког, фантастичног и надреалистичког.

“Данас се сви у свету уметности позивају на неку уметничку слободу, а мени се чини да тога најмање има. Слободе се заправо сви плаше иако се декларативно залажу за њу. Слобода је када мислиш слободно и сходно томе и радиш. Слобода је да размишљаш сходно својој природи и тога се многи плаше. То је фантом за многе. И зато се моја изложба тако и зове”, рекао је уметник у краткој изјави за медије.

Јован Маринковић је рођен 1965. у Крушевцу. Факултет ликовних уметности уписао је у Београду 1984. као један од ретких који су имали директну пролазност на другу годину студија. Дипломирао је 1989. на Одсеку за сликарство не би ли две године касније магистрирао цртеж на матичном факултету. Живи и ствара у Београду.

До сада је излагао на самосталним изложбама у престоници, у просторима као што су Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Галерија Културног центра Београд, “Срећна Галерија” СКЦ-а, Галерија СУЛУЈ-а, Галерија УЛУС-а. Учествовао је 1997. на београдском 38. Октобарском салону, једној од најзначајнијих ликовних манифестација у земљи. Био је један од излагача на изложби 2006. у Галерији Хом арт у граду Перос Гирек у Француској, заједно са представницима француске арт брут и маргиналне ликовне сцене.

Од изузетног значаја је његово учешће 2022. на Трећем тријеналу MNMU – RAW INTUITIVE, међународној изложби у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности. Те године музеј је направио преседан укључивањем уметника академског образовања, што је Маринковићу пружило прилику да своја дела представи у ширем кругу аутора аутентичних уметничких израза.