Ванредни избори само у функцији стабилности

Дејан Спаловић

Најаву председника Србије Александра Вучића да ће ванредних парламентарних избора бити у наредних годину и по поједини аналитичари протумачили су као сигнал да грађани сигурно неће излазити на биралишта до краја ове године, већ да би то најреалније могло да буде током 2026. Да ли се из ових речи председника републике, који је једини и надлежан за расписивање избора за Народну скупштину, може извући апсолутно резолутан овакав закључак, може бити тачка спорења међу различитим коментаторима политичких прилика. Оно што је једино сигурно и што се до сада више пута показивало у пракси, јесте да СНС и Вучић сигурно неће бежати од одмеравања политичке снаге и подршке у бирачком телу. Како су више пута истакли, водећи се првенствено државним, а не само партијским интересима.

За то време, опозиција коначно мора да одговори на једноставна питања – да ли ће изаћи на изборе и у каквом формату. Власт ће јој дати довољно времена да поразмисли и донесе одлуку. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће „дати превремене изборе” кад се заврше припреме за Експо 2027. и када се Србија спреми за ту међународну изложбу. Приликом обиласка сабора у селу Јелашница Вучић је на питање новинара како одговара на наводе да је „кукавица” и да „не сме не изборе”, рекао да када водите државу не смете да одговарате на основу личне сујете, већ на основу потреба народа.

„Када се заврше припреме за Експо, даћу превремене изборе. На тим изборима плашим се да су много погрешили. Мислио сам да су шансе ту негде, али више нису. Победићемо их и тада убедљиво”, поручио је Вучић. Ова изјава је у складу с Вучићевим раније изнетим ставом да ће избори бити одржани у неком тренутку током наредних годину и по.

Тиме је послата јасна порука да опозиција и студенти не могу једнострано да намећу термин одржавања избора, поготово ако би то изазвало додатни хаос и дестабилизацију земље. Основна функција избора у свакој демократској држави јесте да стабилизује политичке прилике и учврсти друштвени консензус, а не да производе додатне тензије и служи као додатни окидач за немире, сукобе и нетрпељивост. Утолико је одговорност оних који су на власти већа, али и опозиција не сме да изгуби из вида да су државни интереси изнад појединачних и партијских. Зато се и ово питање мора решавати дијалогом и договором свих релевантних актера, а не инсистирањем на било чијим максималистичким захтевима.

Очекивано, захтев за расписивање превремених избора изазвао је подељене реакције у јавности. Председник је више пута нагласио да неће доносити одлуке под притиском демонстрација и блокада. Важност Експа такође је нешто на чему Александар Вучић инсистира од самог почетка, знајући колико је то значајно за дугорочни развој Србије, а његова реализација захтева пуну стабилност. Истовремено, то ће бити круна досадашње Вучићеве државничке каријере, нешто што ће представљати понос Србије, али и јасан доказ остварења политичког програма и очекивања грађана. Свакако, то је додатна мотивација да се овај програм изгура до краја, а тек онда да се изађе пред бираче.

Да ли ће бити избора у последњих седам месеци била је тема о којој су дискутовали власт и опозиција. Када су почеле студентске блокаде и протести, прво излазак на биралишта није био предмет интересовања за опозициони део јавности. Тада је опозиција ултимативно тражила да се формира „прелазна, експертска влада”, где би, мимо избора, део опозиционих лидера сео у удобне министарске фотеље, наводно спремајући услове за праведне и фер изборе за неколико месеци. Кад је власт више пута јасно и недвосмислено одбацила овај захтев, опозиција као по неписаном правилу није имала резервну стратегију и све је опет пало на леђа блокадера.

За последњих мало више од пола године, на политичкој сцени Србије прешли смо изборну игрицу више пута, с тим да су се улоге мењале. Прво је власт нудила изборе као решење, а председник Вучић је небројено пута понудио саветодавни референдум о његовом поверењу. Све је то глатко одбијено, део студената је са опозицијом инсистирао да се, како су тврдили, испуне захтеви у вези с трагедијом у Новом Саду. У међувремену, сада управо исти они који су с индигнацијом одбацивали сваку могућност да се криза реши изборима, ултимативно траже излазак на биралишта, најављујући радикализацију протеста и блокаде саобраћајница. Притом би да наметну утисак да се СНС боји избора. Не узимају за озбиљно чињеницу да је, када опозиција није хтела на биралишта, а њихов захтев за „прелазну владу” није „заживео”, формирана нова влада чији је премијер Ђуро Мацут па би било неозбиљно према његовом кабинету и самим министрима да већ сада окончају мандат, пре него што су и сто дана провели на дужности.

Остаје пак нејасно и ко би све одмерио снаге, али како сада ствари стоје – као главни такмац власти на будућим изборима, ма када они били одржани, могла би се наћи некаква „студентска листа”, чије контуре још нису јасно дефинисане. Додуше, претпоставља се да би своје место на њој требало да заузму истакнути професори блокадери, као и различите организације које окупљају јавне личности, попут Прогласа. Шта ће од свега тога на крају бити, ипак остаје да се види. И додатно питање, да ли ће лидери и функционери опозиционих партија прихватити да не буду на тој листи. Рецимо, Нова Демократска странка Србије је најавила могућност да не буде и да са коалиционим партнерима направи своју опозициону листу.

Милош Вучевић, председник Српске напредне странке, оценио је да протести које предводе студенти имају политичке циљеве, али не и политички садржај. Нагласио је да су сад у политици и сад ће добити политичке одговоре. Констатовао је да блокадери имају право да траже изборе, али да прво морају да одговоре зашто их нису хтели пре шест месеци, кад је било логично да их траже. „Говорили су да их не интересује политика, а сад су ушли дубоко у политику, што је за нас из света политике добро јер сад знамо како да се с њима комуницира. Ушли су сад у поље политике и сад ће добити политичке одговоре на све што раде”, каже за „Политику” Вучевић, који је и саветник председника државе Александра Вучића за регионална питања. Најављује да ће СНС током лета наставити широм Србије с таквим окупљањима каква су виђена у овим местима, како би остала у контакту с грађанима и причала с њима.

А министарка државне управе и локалне самоуправе и функционерка СПС-а Снежана Пауновић изјавила је да би расписивање ванредних избора у овом тренутку само додатно продубило кризу и да би ти избори, какав год био њихов исход, представљали нову платформу за оптужбе и довођење легитимитета у питање од стране једног дела опозиције. „Влада је спремна за разговор, држи испружену руку и показује вољу за дијалог. Међутим, бојим се да често нема саговорнике с друге стране. То су, у доброј мери, показали и покушаји разговора с ректором Београдског универзитета”, рекла је Пауновићева. Додала је да остаје при свом ставу да све активности морају да остану у оквирима закона и да, уколико већ постоји амбиција да се неко бави политиком, то свакако представља уставно право сваког грађанина.

Програмски директор агенције „Фактор плус” Предраг Лацмановић каже да владајућа коалиција нема разлога да распише изборе, јер има апсолутну већину у Скупштини Србије и да су ти захтеви, како наводи, можда и не жеља, колико врста притиска опозиције која мора нешто да ради. „Опозиција мора да се оглашава и да покаже да је политички ’жива’ у овим за њу тмурним временима. Сви видимо да долази неки нови политички покрет, који на таласу протеста има своје захтеве и свима у опозицији је јасно да ће сви који су за њих бити усмерени ка тој новој листи, па смо сведоци да они почињу нападе на студенте који блокирају универзитете, а самим тим траже да се распишу избори. Самим тим врше једну врсту притисака и да изађу у јавност с неким конкретним стварима. По мени је све то једна тактичка ствар, али све зависи од председника Србије Александра Вучића када ће да одлучи да распише те изборе”, каже Лацмановић.

Лацмановић: Нисам сигуран да би гласање сада протекло у најбољем реду и миру

Предраг Лацмановић подсећа да су у току велики инфраструктурни пројекти који изграђују Србију и у том сегменту нису потребни избори, ниједна врста нестабилности до које би дошло уколико би сада били расписани. Каже да није сигуран да би сада избори протекли у најбољем реду и миру. „Председник Вучић им је нудио изборе и имали су прилику да их прихвате пре пола године, па чак и необавезујући референдум, где је било шансе да се премере сви који су за и против председника и све су то пропустили и сада иде лето и није време за изборе. А и зашто би, почетком јесени се блокадерима изашло у сусрет. То је ствар политичке процене и одлуке. С друге стране, опозиција увек треба да буде за изборе, али они су раније бачену рукавицу за политички двобој одбацили и најавили да би их чак и опструирали”, закључује Предраг Лацмановић.