Грађански протести одложили закон o НВО у Мађарској
Специјално за „Политику”
Будимпешта – Влада мађарског премијера Виктора Орбана не одустаје од намере да сузи деловање цивилних организација, за које је у више наврата рекао да их сматра продуженом руком америчког милијардера Џорџа Сороса и администрације у Бриселу, а тиме и противницима своје политике. Међутим, под притиском дела домаће и међународне јавности, раније најављено гласање у националном парламенту о новом закону усмереном против невладиног сектора одложено је за јесен.
Нацрт новог закона посебно је усмерен на санкционисање начина на које су из иностранства финансирани цивилне организације и независни медији, а процедура у парламенту је одложена после вишенедељних демонстрација организованих на улицама Будимпеште.
Према предложеном документу, влада би имала законско право да прати, кажњава и потенцијално забрани организације које примају било какву врсту стране финансијске помоћи, укључујући донације или конкурсна средства из ЕУ. Разлог је, према образложењу, санкционисање организација за које се установи да „угрожавају суверенитет Мађарске коришћењем страног финансирања за утицај на јавни живот”.
У саопштењу лидера парламентарне групе Фидеса Матеа Кочиша каже се да ће гласање бити одложено до јесени, „јер је влада добила неколико сугестија у вези са законом” и да дебата о новом правном акту још није завршена.
Организације за грађанска права на које се односи предложени закон поздравиле су одлагање, али Амнести интернешенел (АИ) ипак додаје да „можемо бити мирни тек када се овај незаконити правни акт заувек одбаци”. АИ верује да влада неће одустати од „покушаја да ућутка независне гласове, што јој је био циљ од 2010. године”.
Према Золтану Ковачу, портпаролу мађарске владе, закон је предложен због забринутости да извори који финансирају стране организације, првенствено из САД и Брисела, обликују политички дискурс земље. Закон заузима широко гледиште о томе шта представља претњу, описујући је као дела која поткопавају уставни идентитет Мађарске или хришћанску културу или оспоравају примат брака, породице и биолошких полова, додао је он.
Предлог су осудили водећи опозициони политичари, рекавши да би омогућио влади да потенцијално укине све независне медије и невладине организације које се баве јавним пословима, док је „Транспаренси интернешенел” то описао као „мрачну прекретницу” за Мађарску. Како наводе, закон је „осмишљен да угуши неслагање, ућутка цивилно друштво и демонтира стубове демократије”.
Слично је реаговао и Мађарски хелсиншки комитет који наводи да „ако овај закон буде усвојен, он неће само маргинализовати независне гласове Мађарске већ ће их угасити”. Председница те организације Марта Пардави навела је у саопштењу да је нацрт закона „операција изгладњивања и дављења”.
Око стотину главних уредника и издавача из целе Европе, укључујући британски „Гардијан”, „Либерасион” у Француској и „Газету виборчу” у Пољској, позвало је ЕУ да предузме акцију због оваквог развоја ситуације и заштити независне медије у Мађарској.
„Циљ је да се ућуткају сви критички гласови и једном за свагда елиминише оно што је остало од мађарске демократије”, каже се у саопштењу које је потписало више од 300 организација цивилног друштва и медија.
Директорка Фондације за еколошко партнерство „Окотарш” (Мађарска) Вероника Мора каже да је најава нацрта новог закона у мађарском парламенту означила „ескалацију у годинама демократског назадовања владе, због чега су многи у стално смањиваном грађанском простору земље у неизвесности и запитаности у вези са оним што следи”.
„Ми смо већ осетили застрашујуће ефекте, а посебно мање, слабије организације које су биле заиста уплашене нацртом закона и потенцијалним последицама. Дакле, чак и ако не буде усвојен, што би било сјајно, закон је већ имао одређени утицај на све нас”, сматра она.
Тренутно најјачи политички конкурент Виктора Орбана, опозициони лидер Петер Мађар, закон је описао као један од најсмелијих у последњој деценији и по, колико је Фидес на власти. Он је на друштвеним мрежама рекао да ће то омогућити влади да „исцеди још више” путем предложеног закона и „додатно скрене пажњу са кризе егзистенције и становања, галопирајуће инфлације и уништавања образовања”.
Канцеларија за заштиту суверенитета, основана према посебном закону и критикована од стране ЕУ, већ води истражне поступке против неколико цивилних и политичких организација за које тврди да су на незаконит начин финансиране из иностранства. Ова канцеларија, међутим, нема овлашћења да након истраге изриче санкције, па се верује да ће нови закон влади олакшати реализацију таквих поступака и изрицање санкција.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.