Осмаци спортисти на старту трке ка гимназији

Планом уписа у средње школе ове године, баш као и прошле, специјализована гимназијска одељења за талентоване спортисте предвиђена су у 16 школа у 14 градова широм Србије. То је један од најатрактивнијих средњошколских смерова, али је јагма за место у гимназијским клупама за ђаке који паралелно постижу успех и на спортском и на образовном терену убедљиво највећа у Новом Саду и Београду. Спортски смер припада групи специјализованих и међу њима је једини за који се не полаже пријемни испит. Уместо тога неопходно је да се осмаци пријаве за упис и доставе потврду спортског клуба, односно националног савеза одређеног спорта, као сведочанство да активно тренирају и постижу резултате. Пријављивање малих матураната и подношење спортске документације у гимназијама у којима стасавају спортисти почело је јуче, наставља се сутра и завршава прекосутра, у уторак.

У престоничкој Спортској гимназији, у просеку, сваке године пријави се два и по или три пута више ученика него што има места, то значи 400 до 500 осмака на квоту од 160 планираних првака, потврђује у разговору за наш лист Иванка Ковачевић, директорка ове школе. Капитална реконструкција здања и дворишта Спортске је при крају, а због грађевинских радова и ђаци и запослени ове гимназије у Старом граду у овој школској години „подстанари” су у две осмолетке – „Радојка Лакић” и „Исидора Секулић” на Савском венцу. Зато је и пријављивање осмака који желе да граде спортску каријеру, али и сигуран темељ за стицање високог образовања, „пресељено” на адресе ван седишта Спортске гимназије.

– Јуче су осмаци документа предавали у ОШ „Радојка Лакић”, јер смо у то време у овој другој школи имали матурске испите. У понедељак и уторак, 9. и 10. јуна, пријем спортске документације обављаће се од 8.00 до 16.00 сати у ОШ „Исидора Секулић”, која се налази у Улици Гаврила Принципа 42 и где нам је иначе смештена администрација док траје реконструкција гимназије. Очекујемо гужву, али смо на то и навикли и увек ангажујемо више колега да бисмо успели да евидентирамо више стотина пријава за два-три дана. Документација коју деца доносе, осим пријаве, подразумева и потврду о спортским резултатима са потписом гранског спортског савеза Србије, на пример, кошаркашког ако дете тренира кошарку или фудбалског ако тренира фудбал – појашњава Ковачевићева.

Постигнути спортски резултати вреднују се тако што се осмаку који се такмичио у олимпијском или параолимпијском спорту за упис у спортско одељење додељује десет бодова ако је репрезентативац Србије. Уколико је освојио медаљу на државном првенству, појединачно или као члан екипе, следује му осам бодова за златну, седам за сребрну и шест за бронзану. За кандидате који нису остварили овакве спортске подвиге, али јесу регистровани у гранским спортским савезима на националном нивоу, потврда о регистрацији коју школи достављају, сматра се уверењем о оствареним спортским резултатима.

– Наша комисија по правилнику бодује спортске резултате репрезентативаца или освајача прва три места на републичком првенству. Ти бодови се уносе у јединствену базу као спортски поени, а на то се додају и резултати са завршног испита, као и бодови на основу успеха из основне школе. Све то улази у скор за рангирање за упис у спортска одељења. Такође, ако дете нема ове додатне спортске бодове, јер рецимо у фудбалу нема репрезентације у том узрасту и по том основу кандидати имају нула поена, и то се уноси у базу и та деца се рангирају. Заправо највећи је број кандидата који активно тренирају и спортска одељења уписују са нула ових додатних спортских поена, али зато са одличним успехом и одлично урађеном малом матуром. Суштина је да није неопходно да буду репрезентативци, али да не могу да буду ђаци наше школе ако активно не тренирају и нису регистровани у националном спортском савезу – разјаснила је директорка Спортске гимназије.

Напомиње да је у овом тренутку важно да деца која желе да упишу спортска одељења предају пријаве и документацију благовремено, да није битно да ли ће то учинити у Нишу, Новом Пазару, Суботици, да не морају само због тога да долазе у Београд, и да касније, када се буду попуњавале листе жеља, као прву, ако то највише желе, могу да наведу Спортску гимназију у престоници независно од тога у ком граду и у којој школи су се пријавили као кандидати за спортско одељење. На републичком нивоу има укупно 480 места за будућу генерацију спортиста. Уписна квота иста је као и прошле године, а лане је готово сасвим попуњена у првом року. Тада је остало 17 слободних места у четири школе: по шест у суботичкој Гимназији за таленте „Деже Костолањи” (у једином спортском одељењу на мађарском језику) и у вршачкој „Борислав Петров Браца”, четири у ивањичкој Гимназији и једно у „Бранислав Петронијевић”, гимназији на Убу.

Драстичне разлике у бодовном прагу

Док је број непопуњених места у спортским одељењима лане скоро занемарљив, разлике у бодовном прагу – минималном броју поена потребних за упис, драстичне су. Свих 20 ученика одељења за спортисте првог разреда новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај” имали су више од 100 поена на упису прошле године. Последњи од 160 распоређених првака у Спортској гимназији у Београду завредео је више од 90 бодова. Истовремено, на Убу је последњем на листи од 19 распоређених осмака за упис у спортско одељење било довољно свега 50,46 бодова. Такав скор, ни за пола поена није превазишао прописан минимални бодовни праг неопходан да би се могао уписати било који четворогодишњи смер средње школе. Правило је да са мање од 50 поена осмаци могу да наставе школовање само у трогодишњим образовним профилима стручних школа. Нису много даље од тог скора одмакли ни последњи уписани лане у спортски смер у гимназијама у Ивањици са 51,38 поена, или у Вршцу са 56,16.   

Талентованији за спорт него за математику 

Места за ученике првог разреда у гимназијским одељењима за талентоване спортисте (480) већ две године заредом има дупло више него за даровите математичаре (240), а осам пута више него што је намењено обдаренима за физику (60). Званични подаци Министарства просвете сведоче да је то у складу са интересовањем малих матураната. Такозвани индекс популарности (број ученика који су међу прве три жеље на листи исказали одређени смер у односу на уписну квоту) за спортска одељења износи 2,17 у просеку на републичком нивоу. И то је више него, на пример, индекс популарности специјализованих одељења за историју и географију (2,13), физику (1,58), сценске и аудио-визуелне уметности (1,53), рачунарство и информатику (1,49), математику (1,47)…