Ко има право на новчану накнаду у случају незапослености

Када је пре месец дана један адвокат коме фали још пет година до пензије у разговору са запосленима проглашеним технолошким вишком схватио да би можда и он могао да се пријави на биро и да до пензије добија неку надокнаду, поставило се питање ко ће њега прогласити за непотребног у фирми, када је сам свој газда. Има своју адвокатску канцеларију и једини је запослен. И како је закон то уопште регулисао.

Самостални делатници у Србији попут предузетника, фриленсера и особа које обављају друге облике самозапослења представљају све већи проценат радника на тржишту рада. Ипак, њихове позиције у социоекономским околностима често бивају неразрешене, управо због неразумевања њиховог положаја према закону и како их институције Србије гледају као један део грађана државе са правом на новчану накнаду при незапослењу.

Особа која самостално обавља делатност, односно ако је предузетник, има право на новчану накнаду за случај незапослености, изјавила је за „Политику” адвокат Александра Милошевић.

Како наводи, право на новчану накнаду може да се оствари само у ситуацији када се прекине с обављањем делатности, када се оде у стечај и када се покрене поступак ликвидације.

То су специфични критеријуми, јер је битно да тај неки, условно речено, радни однос престане. Када су у питању радници, неопходно је да послодавац да отказ јер радник не испуњава резултате рада и слично, але не и због његовог непоштовања радне дисциплине.

Када су у питању предузетници, Милошевићева наводи да је неопходно да се та фирма затвори, односно да не постоји више на тржишту, те да аргумент привременог прекида делатности или пад прихода није валидан, будући да то представља очекиван ризик сваког пословања.

Када фирма оде у стечај, то представља процес у ком су потраживања која поверилац има према правном лицу много већи од прихода са којима лице може да наплати. Имовина је у том тренутку у потпуном дисбалансу. Ликвидација, пак представља слободну вољу за затварањем фирме, те се покреће поступак утврђивања ликвидационе масе итд.

Одговор смо добили и од Националне службе за запошљавање (НСЗ), која наводи да према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, које прописује ко су обвезници доприноса за обавезно социјално осигурање за случај незапослености, спадају предузетници и оснивачи, односно чланови привредног друштва.

Ако су самозапослена лица била у осигурању за случај незапослености, а осигурање престане по неком од основа прописаних Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, испуњен је услов који се односи на разлог престанка осигурања који је прописан као основ за остваривање права на новчану накнаду. Одређене категорије самозапослених лица (самостални уметници, свештеници и верски службеници, лица која за свој рад остварују уговорену накнаду по основу уговора о делу итд.). као и лица која остварују уговорену накнаду од страних послодаваца који немају представништво у Србији (велики број фриленсера остварује накнаду управо на овај начин), нису осигураници доприноса за случај незапослености и по престанку овог осигурања немају право на новчану накнаду, истичу у НСЗ-у.

Ради се о лицима која су осигурана на обавезно пензијско и инвалидско осигурање, односно здравствено осигурање под условима прописаним законом, наводе из службе.

Како потврђују, после трајног престанка обављања делатности, али не и смањења прихода, њихове филијале по службеној дужности могу да преузму податак из Централног регистра обавезног социјалног осигурања на основу престанка осигурања, односно ако се ради о предузетницима који су обављали предузетничке делатности, да је потребно учинити доступним само идентификациони податак на основу којег ће НСЗ прибавити податке из регистра који води Агенција за привредне регистре.

Новчана накнада може да се оствари у дужини од три до 12 месеци, а изузетно и до 24 месеца за лица којима до испуњавања првог услова за остваривања права на превремену старосну пензију недостају две године, изјављује служба.

На питање да ли постоје алтернативни програми подршке, служба издваја субвенције за самозапошљавање, затим субвенције послодавцима за запошљавање теже запошљивих незапослених лица, као и подршке послодавцима у запошљавању особа са инвалидитетом, те различите мере и обуке које доводе до стицања знања и вештина потребних за запошљавање на конкретном радном месту или на отвореном тржишту рада.