Држање ватреног оружја у кући повећава ризик од фемицида

Да Чеховљева метафора о пушци која је окачена о зид у првом чину и која мора да опали у другом или трећем чину има пуно покриће у статистици фемицида, говоре и резултати пројекта под називом „Ватрено оружје у кући није трофеј него опасност”, који је реализовала Мрежа жена против насиља. Овај пројекат подржан је од стране канцеларије УНДП-а у Србији кроз програм „Смањи ризик – повећај безбедност”. Његов циљ је смањење насиља над женама и девојкама у Србији успостављањем сервиса подршке и подизањем свести јавности о опасности од злоупотребе ватреног оружја.

Како су приликом представљања резултата овог пројекта нагласиле координаторке Мреже женa против насиља Драгана Вељовић и Мина Мијаиловић, жене чине већину жртава породичног насиља које је почињено ватреним оружјем, а бројна истраживања говоре да оружје у кући повећава опасност од смртног исхода насиља и тешких повреда. Осим тога, оружје се често користи и за застрашивање, претње, вршење психичког, али и сексуалног насиља, а жртве насиље не пријављују институцијама или се теже обраћају неком за помоћ из страха да насилник не употреби оружје.

„Скоро две жене месечно губе живот због насиља у породици, а једино што више забрињава јесте чињеница да је половина жртава фемицида претходно пријављивала насиље институцијама система, а оне нису адекватно реаговале. У пракси се најчешће дешава да насилнику бивају изречене мере забране приласка жртви, али нико не прати да се те мере примењују, па жене главом плаћају немар институција, што је недавно показао и случај фемицида у Крагујевцу. Наша анализа говори да у сигурним женским кућама у Србији има само 190 места за жртве насиља, што је три пута мање него што је потребно, а већина њих налази се у Београду”, упозориле су Драгана Вељовић и Мина Мијаиловић. Додају да није дошло до смањења фемицида извршених ватреним оружјем ни након 2023, када је држава спровела акцију „разоружавања” народа након масовних убистава почињених у Основној школи „Владислав Рибникар” и селима Дубона и Мало Орашје.

Истраживање УНДП-а говори да се у Србији годишње деси око 30 фемицида, док број жена убијених ватреним оружјем варира. Највећи проценат убистава ватреним оружјем у укупном броју фемицида забележен је 2015. године и износи 45 одсто, док је најмањи био 2018, када је свега петина фемицида била извршена ватреним оружјем. Удео овако извршених фемицида праћених суицидом био је највећи 2017. године – 57 одсто, а најмањи 2016. године, када је 18 одсто убица одузело и себи живот ватреним оружјем.

Највећи проценат фемицида-суицида почињен је ватреним оружјем у интимним партнерским релацијама, више у граду него у селу, и више у јавном простору у односу на приватни простор. У односу на регион, ова дела најчешће су чињена у Војводини и Шумадији и западној Србији, а најчешће коришћено оружје био је пиштољ, непознатог власника и у нелегалном поседу. Ове случајеве фемицида-суицида и у партнерском и у породичном односу прате висок степен бруталности са смртоносним, често и вишеструким ранама на глави или грудима жртве, као и самоубиство учинилаца хицем у слепоочницу.

У скици за портрет жртве фемицида ватреним оружјем налази се жена у млађим средњим годинама, док су учиниоци били у средњим и старијим средњим годинама. Према националној припадности, и жртве и учиниоци су у највећем проценту српске националности, али има и припадника националних мањина. Њихове релације су у незнатно већем проценту биле партнерске (емотивне и сексуалне) у односу на супружничке, али су у знатно већем проценту били бивши партнери него бивши супружници. Једнак проценат жртава и учинилаца (око 44 одсто) имао је претходне бракове или ванбрачне везе, у половини случајева имали су децу која нису била заједничка, а у свега трећини случајева имали су заједничку и често одраслу децу, те сукоби око заједничке деце и старатељства над њима нису били релевантни. Приступ ватреном оружју, без обзира на то да ли је у легалном или нелегалном поседу, као и рад у службама или хобији који подразумевају поседовање оружја спадају у најзначајније ризике за ову врсту фемицида. У друге узроке фемицида спадају љубомора и различите врсте контролишућег понашања учиниоца према жртви, као и напуштање партнера, односно планирање или најава напуштања.