Петак, 11.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Туристи беже из Хрватске због високих цена

EPA-EFE/ANTONIO BAT

Број туриста који посећују Хрватску нагло је опао, што представља озбиљан ударац за туристички сектор, пише британски таблоид Експрес и наводи да је „ова балканска земља годинама била омиљена дестинација за посетиоце из Немачке, Аустрије, Чешке и Италије, понajвише због нижих цена“.

„У последње три године цене у хрватском туризму порасле су чак 50 одсто. Тај скок учинио је Хрватску скупљом од њене две највеће конкуренције – Шпаније и Грчке. Тамо су цене у истом периоду порасле за само 15 до 20 одсто“, наводи британски лист.

Додаје се да тај драстичан раст цена сада озбиљно прети угледу Хрватске као јефтине дестинације.

Главни разлог раста цена наводно је повећање оперативних трошкова унутар угоститељске индустрије.

Хрватски портал Индекс пише да није познато одакле Експресу подаци које наводи, јер према подацима Државног завода за статистику за април ове године, број туриста је већи него у априлу прошле године.

Експрес пише да су више цене резултат стагнације у броју ноћења, а забрињава, како истичу, и пад туристичке потрошње.

„Током врхунца прошле летње сезоне, приходи од иностраног туризма у Хрватској пали су за 0,7 одсто у односу на претходну годину“, наводи британски лист и указује на сведочења туриста који су, како тврде, на платформама попут Tripadvisor-а изразили своје незадовољство због високих цена.

Један Норвежанин се, наводе, након одмора у Хрватској прошле године осећао разочарано.

 „Све је пуно скупље него пре. Цене су ненормално високе и вероватно су порасле двоструко или троструко у две године. Лежаљка кошта 25 до 30 евра! Хрватска нам је била први избор за летовање, али сада је нажалост све постало прескупо“, написао је он.

Високе цене туристичких и угоститељских услуга у Хрватској биле су тема бројних страних и домаћих медија и прошле године, а многобројни Хрвати који немају својину на Јадрану тврдили су да ће пре летовати у Грчкој, где је јефтиније, док су други говорили да нигде неће летовати јер за то немају новца.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Novinarka piše o samo trećem kvartalu 2024 godine, ljetnom. Za neku ozbiljniju analizu trebalo bi razvrstati po segmentima. Može se podatak čitati i obrnuto. Špica sezone ima malo prostora za rast, za razliku ostalih perioda. U 2024. godini prihodi stranih turista iznosili su oko 15 milijardi (rast od 2,7 posto u odnosu na 2023. godinu). Iz ovog se može donijeti sasvim suprotan zaključak od novinarkinog.
Mozart
Istina je i kod nas a i na Zapadu da većina Naroda više nema Novca za odmore i luksuz...
vojo
svake leta pisete o tome a turisti uzimaju na zajam da idu na more
Luis
Pa Hrvatska upravo želi da se reši "ugleda jeftine destinacije". Time se rešava i mase turista koji zatrpavaju puteve i plaže i spavaju u automobilimi ili u šatorima u šumi a sa sobom nose konzerve a ponekad čak i pivo u limankama. Kupuju jedino hleb. Tako ostaje više mesta za sve ostale. Više vredi jedan turista koji potroši 200 eura na dan nego 10 njih koji potroše 5 eura na dan a za sobom ostavljaju hrpe smeća.
Djole
Taj turista koji potrosi 200 evra na dan ce ici u strani all inclusive hotel i jesti u vrhunskim restoranima a od toga nema koristi domace stanovnistvo koje moze eventualno da bude portir ili sobarica u hotelu .Od takvih zaradjuju samo vlasnici ekskluzivnih restorana i hotela. Popricajte nekad sa vlasnicima stanova za izdavanje da im nije takozvanog ,,paradajz ,, turizma i obicnog sveta sveta koji ide na godisnji polovina njih bi prestala time da se bavi.
Salutations de la Riviera
A ko je taj koji ce vama da ostavi 200 eur dnevno po osobi? Nas dvoje trosimo 250 - 300 eura dnevno u Antibesu sa kojim nista u celoj Hrvackoj ne moze da se poredi. Ni u pogledu smestaja hrane, usluge, kulturnih sadrzaja, pa ni higijene. Vi jeste jeftina destinacija i nikad nista drugo necete biti koliko god da nabijate cene.
Боривоје Банковић
Поздрав из Суниона, градића јужно од Атине, у коме је спартански краљ Менелај на повратку из Тројанског рата сахранио свог кормилара. Није тако отмено као у неким земљама, али има три хиљаде година историје, кафа је три евра и не стиде се да кажу да су Балкан(ци).
Земунац
@Luis Да ли и Далматинци за себе кажу да су Балканци? Они који су били под Италијанима сада би да су Италијани, а они који су били под Аустријом да су Немци. Само не Балканци! Ипак географија каже другачије.
M.
"Balkan" se kao pojam opsežnije počeo koristiti tek u drugoj polovici 19. st. i označavao je države jugoistočne Europe koje ili jesu ili su bile pod osmanskom vlašću.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.