Дан када је престала агресија НАТО-а на нашу земљу

Ниш – Пре тачно 26 година, на данашњи дан, после пуних 78 дана бомбардовања завршена је агресија НАТО-а на нашу земљу. Тог 9. јуна поподне, током наредне ноћи, па све до зоре 10. јуна 1999. године на Аеродрому „Аџи Тепе” код Куманова, трајали су разговори и преговори о завршетку агресије на СР Југославију и о прекиду свих ратних дејстава на Косову и Метохији. Пред саму зору потписан је Кумановски војнотехнички споразум. Истога дана у касним поподневим сатима Уједињене нације су у Њујорку усвојиле Резолуцију 1244.

Шта се догађало уочи потписивања споразума и наредних дана, за „Политику” је говорио генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, легендарни командант Штаба и Приштинског корпуса Треће армије Војске Југославије у најтежем периоду на Космету, 1998. и 1999. године.

„Морам одмах да скренем пажњу да после 9. и 10. јуна није било никаквог повлачења српских војних и полицијских снага са територија јужне покрајине. То је нетачно, јер се нисмо повлачили, већ смо, по договору са државним врхом СРЈ и Србије, и на основу споразума у Куманову, реализовали операцију измештања наших војних јединица, полицијског састава, технике и наоружања, што је било врло тешко. А оно што је било најтужније за све нас била је акција помоћи у евакуацији цивила који су желели да напусте Косови и Метохију”, објаснио је генерал Лазаревић и истакао да свет мора да зна да је до преговора дошло на захтев НАТО-а, јер је команда Северноатлантске алијансе схватила да никако не може да нас порази.

„Након битака на Паштрику и Кошарама, посебно након 26. маја, када су наше јединице и њихови храбри припадници херојским подвигом зауставили покушај десетоструко бројнијих терориста ОВК и њихове помагаче из НАТО-а да изврше копнену инвазију на нашу земљу преко границе са Албанијом, затражено је склапање примирја. Тај исти НАТО који је агресију започео без одобрења Уједињених нација, и крвнички и злочиначки напао и бомбардовао Југославију и Србију, признао је своју немоћ против јуначке и антологијске одбране наших одбрамбених снага. И, што је посебно индикативно, НАТО нас је напао 24. марта 1999. године без ичијег одобрења и одлуке Савета безбедности УН, а када су агресори схватили да нам не могу ништа, онда су затражили помоћ од УН за постизање споразума о престанку ратних дејстава”, наводи Лазаревић.

Он је објаснио да је у Куманову договорен апсолутни прекид свих непријатељстава на КиМ, измештање снага Војске Југославије и МУП-а ван покрајине, увођење ваздушне зоне безбедности и копнене зоне безбедности... Усвојена је и одлука да се формира такозвани Трећи одред за специјалне намене, такозвани Косметски одред од 999 наших припадника – од 879 припадника ВЈ и 120 припадника полиције, те да је било предвиђено да се тај одред врати на Космет.

„Оно што је најважније и основно, нисмо капитулирали. А у том тренутку, у тих неколико дана измештања са нама је кренуло на хиљаде цивила, и Срба и припадника других националности који су бежали пред терором, јер су знали шта их чека после свега. Ми смо и о нашем народу бринули даноноћно. Те наше маршевске колоне биле су дуге стотинама километара, процењујем између 600 и 800 километара. Морам да истакнем да смо са тугом и кнедлом у грлу кренули, али ипак добро организовали задивили смо свет”, присећа се генерал.

Према његовим речима, Резолуција 1244 СБ УН, која је проистекла из Кумановског споразума, један је од најважнијих докумената у српској историји, јер смо решавали своју судбину када су планови непријатеља били да нас потпуно униште.

„Морам да додам још нешто што је непобитно: у првој реченици резолуције стоји записано да СРЈ и Србија имају пун суверенитет над Косовом и Метохијом. Ми смо се изместили са територије покрајине, али смо непрестано сањали о тренутку повратка. Тај сан је до данас недосањан за све нас из Приштинског корпуса”, закључио је генерал Владимир Лазаревић.

Мир је надвладао насиље

У француској војној бази, на Аеродрому „Аџи Тепе”, поред села Блаце на неколико километара од Куманова, у војном шатору ограђеном бодљикавом жицом, на данашњи дан 9. јуна 1999. године, потписан је Кумановски споразум о војнотехничкој сарадњи НАТО-а и КФОР-а са органима СР Југославије. Споразум су у име наше земље потписали полицијски генерал Обрад Стевановић и генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, а испред КФОР-а британски генерал Мајкл Џексон. На конференцији за медије обавестили су преко стотину новинара из целе Европе и САД о завршеним преговорима.

„Разговори су били тешки, али смо коначно успели да се договоримо и да потпишемо споразум о миру. Међународне безбедносне снаге ће бити под покровитељством УН и преузеће обавезу да обезбеде и одржавају потпуни мир на простору КиМ”, речено је тада у Куманову.

У исто време председник СРЈ Слободан Милошевић се на телевизији обратио југословенској јавности рекавши: „Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље.”

А истога дана и пре седнице Савета безбедности УН, најтиражнији амерички писани медији, и најгледанији ТВ канали објавили су вест „да је акција Пентагона и НАТО-а против Србије и Југославије тотални промашај и неуспех, и да се распршила као мехур од сапунице”...

Т. Т.