Ћирилице све мање на гробовима Срба на Мирогоју

Специјално за „Политику”

Загреб – Загребачко гробља Мирогој отворено је 1879. Отприлике тада почиње и градња чувених мирогојских аркада чија је изградња довршена 1917. Пројекат аркада реализовао је један од најзначајнијих архитеката тог доба, Херман Боле, који је својим делима оставио неизбрисив траг на лицу Загреба. Између бројних грађевина које је пројектовао, попут зграде Хрватске академије науке и уметности, Музеја за уметност и привреду, Боле je иза себе оставио и неколико цркава. Тако је изградио Евангеличку цркву у Загребу, грчко-католичку цркву Св. Ћирила и Метода, католичку катедралу у Ђакову, али је преобликовао и рестаурирао унутрашњост и загребачки саборни храм Преображења Господњег, православну цркву Свете Тројице у Бјеловару и бројне друге сакралне објекте свих конфесија. Према његовом нацрту, изграђена је и православна капела Светог Петра и Павла у православном делу Мирогоја. Управо тај део Мирогоја, који се налази десно од главног улаза у гробље, сведочи о некада утицајној и моћној загребачкој православној заједници, међу којима су се истицали већином трговци и банкари.

Наравно, централни део аркада, резервисан је за угледне чланове друштва католичке вероисповести, али се и угледни православци налазе одмах поред њих. Након православног дела аркада, следи протестантски, па јеврејски део.

Занимљиво је да православни део аркада почиње гробом песника Петра Прерадовића, који је православног и српског порекла, али се касније, због напредовања, декласирао као католик.

У православном делу аркада сахрањени су угледни православци српског и грчког порекла с прелаза 19. у 20. век, док су остали грађани православне вероисповести сахрањивани око капеле Светог Петра и Павла, која се налази у близини на гробљанским пољима означеним словима ГИ, што је, у духу оног времена, била ознака за Грко-источњаке, како су некада звали православце.

Православне гробнице, иначе окренуте у смеру истока, специфичне су и стога што се на њиховој задњој страни налазе натписи на латиници, док су на предњој имена покојника написана ћирилицом. Ћирилица се с годинама све мање користила, да би готово потпуно нестала у наше време, након распада Југославије. Данас се ретко који загребачки православац усуђује на гробницу ставити ћирилични натпис.

Парох загребачки, протојереј Ђорђе Филиповић задужен је за православне сахране.

„Годишње обавимо око 120 сахрана. Никада нисам имао никаквих проблема, добро сарађујемо с радницима Градског гробља, који су се навикли на наше посебности. Наиме, католички обред је мало краћи, православна опела у просеку трају 15 минута дуже, па нам се онда изађе у сусрет да почнемо 15 минута раније”, објашњава овај свештеник.

Православни део Мирогоја све више мења свој изглед и карактер. Многе старе, угледне породице немају наследнике или наследници нису расположени за плаћање гробних места, па се често на гробницама могу видети упозорења остављена од стране управе гробља да ће се гроница испразнити и гроб продати, уколико се не подмире дуговања. Усташким геноцидом у Другом светском рату готово уништена православна заједница у Загребу, данас полако нестаје и с Мирогоја, последњег места у граду у којем је била некако видљива. Гробнице некада моћних српских породица данас купују новобогаташи, који интервенишу и у изглед гробница, нарушавајући естетику овог дела Мирогоја.

Отац Ђорђе и други свештеници на тај процес не могу утицати: „Често се дешава да сахрањујемо човека који је желео да се сахрани по православним обичајима, а да међу ожалошћенима нема православаца, јер су његови потомци или напустили веру, или живе у мешаним браковима”.

Реч је о процесима које нико не може зауставити, али је чињеница и то да се многи Загрепчани српског и православног порекла данас устручавају декларисати као Срби и православци. Као да и они чекају да се њихови стари сахране и да онда слободно могу заборавити ко су и шта су.