Базени за ватерполо – нови Скадар на Бојани

Недавно је објављена вест како ће наши кошаркашки клубови Партизан и Црвена звезда морати да се „иселе” из Београдске арене у јануару следеће године због одржавања Европског првенства у ватерполу као и 2016, када је одржано исто такмичење, које је својом атрактивношћу и добром организацијом окупило огроман број заинтересованих, незабележено до тада. Такмичење је одржано у монтажним базенима купљеним за ту прилику, који су постављени у арени, с идејом да се по завршетку такмичења пренесу на другу локацију како би ватерполо у Србији добио свој национални тренажни центар.

Наизглед добра идеја како да се обезбеде добри услови за рад ватерполиста свих категорија, мушких и женских. За реализацију те идеје одабрана је Врњачка Бања, којој ће такође добро доћи да развије своје велике туристичке потенцијале. Базени из арене, плаћени око 1.300.000 евра, заиста су пре скоро 10 година пренесени на за ту сврху припремљену локацију у Врњачкој Бањи. Сасвим довољан период да национални тренажни центар за ватерполо почне да прима несуђене спортисте. Нажалост, скупо плаћена инвестиција до данашњег дана лежи на истом месту где је и пренесена 2016. године.

Други спортови у Србији, далеко мање успешни по резултатима, имају националне тренажне центре који увелико примају спортисте или су у завршној фази изградње. Ватерполо је донео огроман број трофеја нашој републици у репрезентативном спорту, три освојене златне олимпијске медаље на последње три олимпијаде, а и клубови бележе добре резултате у међународним такмичењима. Пример су ВК Нови Београд, вицешампион Европе, и КВК Раднички из Крагујевца, финалиста европског куп такмичења ове такмичарске године. Да ли је ватерполо заслужио овакав третман? Свакако да није. Да ли је огромна инвестиција завршила на ледини? То је ипак непобитна чињеница.

Недавно је златни олимпијац Игор Гочанин предложио да се покрене иницијатива да се ватерполо прогласи за спорт од националног значаја. Иницијативу су подржали удружење ватерполо тренера Србије, многи бивши ватерполисти и спортски радници, а усвојена је и на Скупштини Ватерполо савеза Србије. Да ли је то прилика да ватерполо добије одговарајући третман и тренажни центар, или идеју о националном тренажном центру треба да прогласимо за нови „Скадар на Бојани”, с обзиром на то да се градња отегла у вечност?

Ватерполисти Србије својим успесима свакако су заслужили да се иницијатива Игора Гочанина што је могуће пре размотри, прихвати и реализује и да базен, на јубиларну десетогодишњицу, најзад проради.

Зоран Аврамовић,

пензионер, Београд