Кредитне картице се све мање користе

„На кредит се купује оно што траје дуже од кредита”, савет је кога би сваки грађанин могао да се присети пре задуживања. У противном може да буде горка пилула, посебно ако је реч о кредитним картицама. Како за „Политику” каже Душан Узелац са финансијског портала „Каматица”, прва „генерација” корисника овог средства плаћања код нас је прошла школу, и сада имамо освешћеније кориснике.

– Прошао је период „инсталације” картица када су их банке делиле у пакетима приликом отварања рачуна и када су их сви користили поприлично нерационално, док су тек касније схватили да та врста задуживања није за њих, јер су се презадужили и наплаћали камата. Сада је кредитна картица постала оно што и треба да буде – практичан облик кредитирања које не треба да буде зависност. Посебно што је она скуп вид кредитирања који има смисла када купујете нешто што је у том тренутку повољније и анулира камату коју картица повлачи. Ово је упутство за финансијски освешћене, док оне који их провлаче без размишљања на крају очекује судар са реалношћу – објашњава Узелац.

Кредитне картице нису најзаступљенији вид кредитирања становништва код нас, првенствено због трошкова који су повезани са издавањем и коришћењем ове врсте картица. Ипак, значајан број грађана их користи у складу са својим могућностима. Према доступним подацима пружалаца платних услуга, на крају 2024. године било је издато 875 хиљада кредитних картица, при чему је забележено благо смањење од 1,6 одсто у односу на крај 2023. године, када је број издатих кредитних картица био 889 хиљада, наводе за „Политику” из Народне банке Србије (НБС).

– У прошлој години је учешће кредитних картица у укупном броју картица на тржишту износило 7,2 одсто. У Србији је у истом периоду извршено 19,6 милиона плаћања, односно 3,2 одсто свих трансакција картицама. Број плаћања је порастао за 11,5 одсто у односу на 2023. годину, када је извршено 17,6 милиона плаћања кредитним картицама – наводе из НБС. Према последњим расположивим подацима за април, просечна пондерисана каматна стопа на дуг по кредитним картицама становништва на годишњем нивоу износила је 15,3 процента. У односу на крај прошле године, када је износила 22,3 одсто, каматна стопа на овај вид задуживања бележи знатан пад због примене Одлуке о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених са корисником – физичким лицем и Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Из НБС кажу да је укупан дуг становништва по основу кредитних картица у априлу ове године износио 30,3 милијарде динара, а његово учешће у укупном стању кредита становништву годинама уназад је ниско, и у априлу је износило мање од два одсто.

– Ниско учешће кредитних картица је очекивано, с обзиром на то да овај вид позајмице представља један од најскупљих видова задуживања, пре свега зато што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни, док готовински кредити и даље представљају најпопуларнији вид задуживања становништва – кажу из НБС.