Контаминиране јагоде из Албаније, а не из Србије

Смрзнуте јагоде у којима је инспекција у Белгији пронашла недозвољену количину супстанце форметанат заправо су пореклом из Албаније, а не из Србије, како је недавно објављено, саопштило је Министарство пољопривреде.

Форметанат је инсектицид који се користи за сузбијање гриња и других штеточина на воћним културама попут јабука, брескви, грожђа и цитруса.

Како се наводи у саопштењу, наше надлежне службе обавештене су протекле седмице РАСФФ нотификацијом да су у узорцима из пошиљке смрзнутих јагода пореклом из Србије, а које су извезене из Словеније, нађени остаци ове активне супстанце изнад максимално дозвољене количине остатака (МДК).

– Утврђено је да је ова јагода пореклом из Албаније увезена као замрзнута 02. 6. 2024. године, у укупној количини од 19.913 килограма. Приликом утврђивања усклађености овог производа извршена је лабораторијска анализа, којом се потврђује да је производ усаглашен. Део те пошиљке у количини од 15.444 килограма извезен је у Словенију и даље у Белгију, а преостала количина од укупно увезене и даље је у магацину увозника – наводи се се у саопштењу Министарства пољопривреде и додаје да се контрола код извозника наставља, а уколико буду утврђене евентуалне неправилности, надлежни истичу да ће бити предузете законом прописане мере.

Напомињу да је иначе одобрена за примену у Европској унији, а налази се и на листи одобрених супстанци у Србији. Напомињу да, међутим, у нашој земљи тренутно нема регистрованих средстава за заштиту биља на бази форметаната, као и да спорна пошиљка јагода до сада није враћена у Србију. У случају да се то догоди, контролу ће обавити гранична фитосанитарна инспекција. Како се наводи, пољопривредна инспекција наставила је контролу код пошиљаоца смрзнуте јагоде.

Није први пут да воће из Србије дође на лош глас, а да се касније испостави да је заправо пореклом из неке друге државе. Реекспорт може да донесе овакве ризике и до сада је неколико пута било сличних ситуација, посебно са малином.

Др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије, недавно је на питање постављено у медијима да ли је нашој земљи потребно 100.000 тона малина (што су количине којима се често спекулише као домаћом производњом) и колико процентуално тог воћа одлази у извоз рекао да „наша земља никада није имала толику производњу малина”.

Према његовим речима, највећа досадашња производња била је 93.600 тона малине, а све преко тога биле су количине које су увезене и реекспортоване, због чега смо, како је подсетио, протеклих година имали доста проблема – посебно због вируса норо.

– Недавно смо имали и ситуацију да је наводно у нашој малини пронађен кадмијум. Стопроцентно сам сигуран да она није из Србије, већ је реекспортована из неког другог подручја. Мора се порадити на следљивости и инсистирати да се у таквим ситуацијама открије да ли је воће наше или не како бисмо избегли лош имиџ – истакао је Лепосавић.