Хоће ли се појавити вакцина која ће искоренити рак јајника

У нашој земљи од рака јајника годишње оболи око 800 жена, а њих 450 изгуби битку са болешћу. Практично, сваког дана три жене добију ову дијагнозу, а једна премине. Карцином јајника заузима неславно осмо место од свих малигнитета, а према најновијој статистици једна од 78 жена суочава се са овим проблемом. Петогодишња стопа преживљавања у раној фази је већа од 90 одсто, али, нажалост, када се дијагностикује у узнапредованом стадијуму болести, преживљавање не прелази 30 одсто. Зато су све очи пацијенткиња упрте у нова истраживања лечења и превенције ове тешке болести.

Научници који у Великој Британији раде на стварању прве вакцине против рака јајника у свету надају се да би она могла да помогне у искорењивању ове опаке болести.

Ова вакцина могла би да делује на сличан начин као и вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ). Вакцина названа „ovarianvax” учи имуни систем да препозна напад на организам у најранијим фазама канцера јајника.

На развоју вакцине раде научници са Универзитета у Оксфорду.

Они треба да утврде које протеине на површини ћелија рака јајника у раној фази имуни систем најбоље препознаје и како вакцина може ефикасно да их уништи.

Након тих испитивања и тестова у лабораторији, они ће моћи да пређу на клиничка тестирања људи који имају мутацију гена БРЦА, која драстично повећава ризик од добијања рака јајника, као и здравих жена.

Британски центар за истраживање канцера финансираће ово истраживање са 600.000 фунти у наредне три године.

Како истиче професор др Марко Стојановић, клинички фармаколог са Медицинског факултета Универзитета у Београду, током пандемије ковида дошло је до изузетног напретка у технологији развоја и производње вакцина. Овај напредак допринео је проширивању спектра стања и болести које се могу превенирати или лечити вакцинама.

– „Ovarianvax” је једна од таквих вакцина. Иако је још у раној фази развоја, захваљујући савременој технологији и научним сазнањима која данас поседујемо, постоји нада да њено развијање може омогућити дужи и квалитетнији живот женама које су у ризику од добијања болести. Ова вакцина је од изузетног значаја за жене које имају измењене БРЦА1 и БРЦА2 гене – гене који су такође повезани с повећаним ризиком од развоја карцинома дојке. Код жена са мутацијама БРЦА1/2 гена често се препоручује превентивно одстрањивање јајника пре 35. године живота, што са собом носи озбиљне здравствене и репродуктивне последице и захтева пажљиво планирање породице. Поред губитка могућности за природну репродукцију, одстрањивање јајника жене уводи у превремену менопаузу, што може довести до метаболичких поремећаја, развоја остеопорозе и повећаног ризика од кардиоваскуларних болести — чиме се значајно нарушава квалитет живота. Све ово указује на хитну потребу за новим стратегијама у превенцији карцинома јајника. Додатни изазов представља и чињеница да се код чак 60 одсто жена дијагноза поставља тек у узнапредовалом стадијуму болести – истиче др Стојановић.

Идеја за развој поменуте вакцине проистекла је из истраживања спроведеног у лабораторији професора Ахмеда Ахмеда, специјалисте гинеколошке онкологије са Универзитета у Оксфорду, чији је тим фокусиран на проучавање карцинома јајника. Једно од њихових истраживања показало је да имунске ћелије из тумора јајника дуго задржавају способност да препознају туморске протеине који се налазе на површини ћелија. На основу тог открића, развијена је идеја да се имунском систему „представе” ти специфични протеини како би имунске ћелије научиле да их препознају као стране и униште туморске ћелије које их изражавају. Планирано је да се имунске ћелије иницијално изложе различитим туморским протеинима, којих има око 100, како би се утврдило који од њих најефикасније активира имунолошки одговор. На тај начин, откривањем најадекватнијег или најадекватнијих протеина формирала би се вакцина која ће препознавати ћелије у раној фази трансформације у туморске, што би омогућило благовремени имунолошки одговор.

– Иако је примарни фокус ове вакцине усмерен на жене са мутацијама БРЦА1/2 гена, циљ истраживача није да она буде намењена искључиво овој популацији. Напротив, идеја је да вакцина, уколико се покаже успешном, постане доступна свим женама, чиме би корист превазилазила границе високоризичних група. Важно је истаћи да, према досадашњим сазнањима, ова вакцина не би имала терапијску примену код жена које већ болују од карцинома јајника, већ би њена улога била искључиво превентивна. Неопходно је напоменути да досадашњи научноистраживачки рад овог тима за сада није довео до развоја вакцине, већ искључиво до открића која су омогућила добијање фондова за даље лабораторијско истраживање. Тек даљи, повољни резултати истраживања могли би да омогуће прелазак у фазу клиничких студија, које би требало да потврде ефикасност ове потенцијалне вакцине. Морамо бити свесни да је ово тек почетак и да највећи број истраживачких пројеката који добију финансијска средства на крају ипак не резултира развојем лека или вакцине. Оно што улива наду да бисмо у догледно време могли имати вакцину против карцинома јајника – слично као што данас имамо ХПВ вакцину – јесте драматичан напредак у технологији развоја вакцина остварен током последњих десетак година. Чињеница да је пројекат већ обезбедио средства за наставак истраживања потврђује његову научну релевантност и потенцијал, а уколико се наредне фазе покажу успешним, ово би могла бити прва вакцина која пружа стварну могућност превенције једног од најсмртоноснијих облика гинеколошког карцинома – појаснио је др Стојановић.