Субота, 21.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сецесија као инспирација за савремену архитектуру

На конференцији у Суботици стручњаци из Србије, Мађарске и Румуније представиће успешне примере реконструкције објеката и ревитализације урбаних средина уз очување градитељске баштине
(Фото Савремена галерија)

Суботица – Поводом Међународног дана сецесије Суботица данас ће бити домаћин стручне конференције у организацији локалне самоуправе и Секретаријата за привредуграда. Програми ће се одвијати у Великој већници Градске куће, а наставиће се у Савременој галерији округлим столом који је посвећен економском потенцијалу архитектонске баштине и туризма.

Чила Голи, заменица градоначелника, истакла је да је циљ да се окупе стручњаци из различитих области како би се разговарало о важности очувања сецесијског наслеђа као теме од општег интереса. Према њеним речима, ова иницијатива се надовезује на дугогодишњу политику Савеза војвођанских Мађара (СВМ), која препознаје културну баштину као један од кључних стубова развоја града.

На скупу ће бити представљен прекогранични ИПА пројекат „Sharing Values”, који Суботица реализује у сарадњи са општином Кишкунхалаш у Мађарској, уз финансијску подршку програма „Интерег Мађарска–Србија”. Најзначајнији део пројекта односи се на обнову кровне конструкције Градске куће, а биће представљени и други актуелни урбанистички програми.

Посебан допринос конференцији даће уводна излагања високих званичника – Лоранта Перењија, заменика државног секретара за архитектуру и урбанизам Мађарске, и државне секретарке Министарства грађевинарства Србије Емеше Лалић Урбан. Конференција управо и почиње њиховим излагањем, а наставиће се радом у секцији која за тему има културну баштину у новом светлу. Након тога о обнови Градске куће у Суботици говориће Чила Голи, заменица градоначелника, и архитекта др Дубравка Ђукановић. Такође ће бити представљен начин на који је обновљена Градска кућа у Кечкемету и о томе ће говорити Ласло Евегеш, главни архитекта у овом мађарском граду.

Архитекта Харгита Ерчи, чланица Градског већа задужена за инвестиције, туризам и међународну сарадњу, нагласила је блиску везу између архитектуре и туризма:
– Желимо да представимо добре праксе у региону и охрабримо стручни дијалог у време када планирамо будућност центра града. Наши гости долазе из Мађарске, Румуније и Србије, са конкретним примерима обнове објеката сличних нашој Градској кући – казала је Харгита Ерчи. Отуда ће на конференцији бити речи и о обнови Културне палате у Таргу Мурешу у Румунији.

На конференцији ће бити представљена и примена иновативне технологије у заштити културне баштине – систем геоинформатике компаније „Лорикатус”, као и урбанистички пројекти из Новог Сада и Мијеркуреје Чук у Румунији, који су успешно интегрисали мишљење грађана, струке и инвеститора. Посебно је истакнуто да ће бити представљено решење примењено за новосадски Алмашки крај, о чему ће говорити архитекта Ђорђе Бајило.

Поподневни део конференције у Савременој галерији биће посвећен округлом столу о туризму и Зони 2, уз циљ да се дође до одрживих решења за даљи развој центра града.

Андреа Кикић из Секретаријата за привреду најавила је учешће бројних стручњака – архитеката, урбаниста, историчара уметности, конзерватора и туристичких радника – и нагласила да сецесија и данас може бити инспирација за савремену архитектуру. Разговор на ову тему модерираће архитекта Атила Пешти, док ће округли сто на тему како сецесијско наслеђе учинити привлачним у туризму модерирати Данко Денеш.

Суботица се налази на листи Савета Европе као један од најлепших европских градова у стилу сецесије, на високом шестом месту, уз градове као што су Будимпешта, Барселона и Дармштат. Циљ конференције је да тај статус не само очува већ и додатно оснажи кроз сарадњу, образовање и инвестиције.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.