Алабар мерка Буљарице за изградњу туристичког комплекса

Од нашег дописника

Подгорица – Мухамед Алабар, арапски милијардер са великим амбицијама у Црној Гори, у марту ове године, понудио је највишу цену на јавном конкурсу за закуп девет плажа на улцињској ривијери, укључујући и чувену Велику плажу, једну од највреднијих природних локација на црногорском приморју. Наводно је планирао да инвестира стотине милиона евра у развој луксузних садржаја дуж обале – хотела високе категорије, марину и пратеће инфраструктуре. Међутим, врло брзо по објави резултата конкурса, огласили су се бројни еколошки активисти, невладине организације и стручњаци за урбанизам. Њихов главни аргумент био је да Велика плажа није само туристичка вредност, већ и природно благо које мора остати заштићено од масовне градње. Организоване су петиције, протести и јавне дебате.

  Под притиском јавности, Алабар је најавио да ће одустати од закупа свих плажа, укључујући и највредније локације на Великој плажи. Тај потез оцењен је као гест попуштања пред отпором цивилног сектора и локалне заједнице. Међутим, процурела је вест из ЈП „Морско добро”, да Алабар ипак није у потпуности напустио идеју о присуству на улцињској ривијери. Испоставило се да је његова компанија ипак закључила уговор о закупу једне плаже – познате плаже „Тропикана”. Та плажа, прва приватна у Црној Гори, годинама уназад носилац је престижне плаве заставице, што је чини атрактивном и за туристичке пројекте.

Верује се да је закуп био неизбежан јер друге пристигле понуде за ову парцелу нису биле валидне. Другим речима – Алабар није имао конкуренцију, па је, правно гледано, ето, морао да преузме закуп.

 Иако је његова одлука да одустане од већег дела плажа наишла на олакшање у делу јавности, многи сматрају да то не значи крај његових амбиција у Црној Гори. Напротив, говори се да би фокус могао бити преусмерен ка локацији Буљарица, једној од последњих нетакнутих великих површина уз обалу, погодној за развој „новог града” – идеје коју је Алабар раније већ помињао.

 Уколико дође до реализације тог пројекта, предвиђа се инвестиција у вредности од преко милијарду евра, са потенцијалом отварања више хиљада радних места. Иако су детаљи и даље непознати, јасно је да Алабар не одустаје тако лако. Треба признати, у најбољем сценарију, присуство једног тако озбиљног инвеститора могло би донети значајан импулс развоју туризма, инфраструктуре и запошљавању. Црна Гора би могла да се позиционира као елитна дестинација за високо платежну клијентелу.

Међутим, опасности такође постоје. Ако се развој не буде одвијао пажљиво, у складу са еколошким стандардима и интересима локалне заједнице, Црна Гора би могла изгубити природне пејзаже, аутентичност и приступачност.

Мухамед Алабар јесте одустао од већине плажа у Улцињу, али његов улазак у Црну Гору није случајан нити привремен. Иза његових потеза стоје дугорочни планови и пажљиво биране прилике. Да ли ће те прилике користити држави и грађанима, зависи пре свега од транспарентности, јавног дијалога и спремности институција да заступају јавни интерес. У међувремену, црногорска обала остаје привлачна мета не само за Алабара већ и за многе друге инвеститоре. Однос између развоја и очувања биће тест и за генерације које долазе.