За ши­ре­ње „Бе­о­гра­да на во­ди” ни­је до­вољ­на јав­на пре­зен­та­ци­ја пла­на

Ди­ја­ло­га одав­но не­ма, а ова јав­на пре­зен­та­ци­ја пла­на за „Бе­о­град на во­ди” је фар­са ко­ја би тре­ба­ло са­мо да за­до­во­љи фор­му. Ова­ко је ју­че, по­сле 90 ми­ну­та, на ко­ли­ко је оро­чен пр­ви од три тер­ми­на пр­вог да­на јав­ног пред­ста­вља­ња из­ме­на и до­пу­на на­цр­та Про­стор­ног пла­на под­руч­ја по­себ­не на­ме­не за про­је­кат „Бе­о­град на во­ди”, про­ко­мен­та­ри­сао је­дан од пе­де­се­так уче­сни­ка, ко­ји су прет­ход­них да­на мо­ра­ли да се при­ја­ве да би мо­гли да уђу на јав­ну пре­зен­та­ци­ју у Па­ла­ту „Ср­би­ја”. Пре то­га су про­шли кон­тро­лу на ула­зу, а због гу­жве и иден­ти­фи­ка­ци­је пре­зен­та­ци­ја пла­на ка­сни­ла је пет­на­е­стак ми­ну­та. На по­чет­ку је до­го­во­ре­но да ће пла­не­ри Ур­ба­ни­стич­ког за­во­да, ко­ји су из­ра­ди­ли из­ме­не план­ског до­ку­мен­та, има­ти по­ла са­та да пре­до­че гра­ђа­ни­ма и струч­ња­ци­ма, пред­став­ни­ци­ма опо­зи­ци­је ко­је су то нај­ва­жни­је из­ме­не пла­на за „Бе­о­град на во­ди”, а да ће за­ин­те­ре­со­ва­ни има­ти 45 ми­ну­та за по­ста­вља­ње пи­та­ња. Убр­зо по­сле кра­ћих из­ла­га­ња од­го­вор­ног пла­не­ра Алек­сан­дра Ву­чи­ће­ви­ћа и Ма­је Јо­ко­вић Пот­ко­њак, јед­не од ру­ко­во­ди­ла­ца из­ра­де пла­на, гра­ђа­ни су за­тра­жи­ли да се пре­ђе на пи­та­ња.

Ву­чи­ће­вић се освр­нуо на то – об­у­хват пла­на чи­не де­ло­ви те­ри­то­ри­је че­ти­ри оп­шти­не Сав­ског вен­ца, Ста­рог гра­да, Чу­ка­ри­це и Но­вог Бе­о­гра­да. Пре­ци­зни­је, про­је­кат ће се ши­ри­ти на око 345 хек­та­ра, што је дво­стру­ко ви­ше од ини­ци­јал­ног пла­на из 2014. го­ди­не ко­јим је об­у­хва­ћен Сав­ски ам­фи­те­а­тар, де­сна оба­ла Са­ве из­ме­ђу Бран­ко­вог и мо­ста „Га­зе­ла”.

– Ми овај план, то сви­ма тре­ба да бу­де ја­сно, ни­смо ура­ди­ли са­ми. До­би­ли смо сту­ди­ју за­шти­те гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа од Град­ског и Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, стра­те­ги­ју мо­бил­но­сти ура­ди­ле су ко­ле­ге са Са­о­бра­ћај­ног фа­кул­те­та, а Ин­сти­тут за во­до­при­вре­ду „Ја­ро­слав Чер­ни” из­ра­дио је хи­дро­ло­шку сту­ди­ју... Усло­ви и ми­шље­ња свих над­ле­жних ин­сти­ту­ци­ја се на­ла­зе у до­ку­мен­та­ци­о­ној осно­ви и под­вла­чим да је овај на­црт про­стор­ног пла­на про­шао и струч­ну кон­тро­лу Ко­ми­си­је за пла­но­ве Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­нар­ства – ка­зао је од­го­вор­ни пла­нер, а из „пу­бли­ке” је усле­ди­ло пи­та­ње „Ко је до­нео од­лу­ку о из­ме­шта­њу сај­ма?”

Ње­го­ва ко­ле­ги­ни­ца Ма­ја Јо­ко­вић Пот­ко­њак ре­кла је да се са пр­во­бит­них се­дам це­ли­на основ­ни план про­ши­рио за њих још осам, да је до­ми­нант­но ста­но­ва­ње са ко­мер­ци­јал­ним и са­др­жа­ји­ма кул­ту­ре, со­ци­јал­не ин­фра­струк­ту­ре, свим оним што је нео­п­ход­но за функ­ци­о­ни­са­ње са­вре­ме­них на­се­ља.

– Це­ли­на се­дам је под­руч­је бе­о­град­ског сај­ма и она је пла­ни­ра­на за пот­пу­ну тран­сфор­ма­ци­ју. Ха­ла је­дан, спо­ме­ник кул­ту­ре, до­би­ја но­ву функ­ци­ју обје­кат кул­ту­ре и мул­ти­функ­ци­о­нал­ни цен­тар. Са­о­бра­ћај­ну око­сни­цу чи­ни про­ду­же­так Бу­ле­ва­ра Ву­дроа Вил­со­на, за­у­зе­тост у бло­ко­ви­ма је 70 од­сто, ви­си­на обје­ка­та је од 60 до 100 ме­та­ра, из­у­зев у бло­ку 44 где је до­зво­ље­на ви­си­на до 120 ме­та­ра. Зе­ле­не по­вр­ши­не чи­не 45 од­сто. Би­ће са­гра­ђе­не шко­ла и ком­би­но­ва­на деч­ја уста­но­ва... фа­бри­ка Ми­ла­на Ва­пе из ко­мер­ци­јал­не на­ме­не пре­ла­зи у јав­ну за кул­тур­не са­др­жа­је, ста­ри же­ле­знич­ки мост би­ће ре­кон­стру­и­сан у пе­шач­ко-би­ци­кли­стич­ки... – ис­та­кла је Јо­ко­вић Пот­ко­њак и пре­шла на це­ли­ну осам, бив­ши ком­плекс „Ју­го­пе­тро­ла”, а освр­ну­ла се и на Те­ра­зиј­ску те­ра­су, као бу­ду­ћи зе­ле­ни ко­ри­дор по чи­јим обо­ди­ма је до­зво­ље­на из­град­ња „стам­бе­них је­ди­ни­ца”, што је иза­зва­ло не­го­до­ва­ње при­сут­них.

„Ко­ме је па­ло на па­мет да љу­ди­ма у Ре­љи­ној ули­ци за­тва­ра по­глед на Те­ра­зиј­ски парк из­град­њом стам­бе­но-по­слов­них обје­ка­та од се­дам спра­то­ва?”, „Те­ра­зиј­ска те­ра­са као град­ски ви­ди­ко­вац ви­ше не по­сто­ји, са ње се не ви­ди ре­ка, за­зи­да­ли сте је из­град­њом ’Бе­о­гра­да на во­ди’.” „И мно­го ши­ре под­руч­је од те­ра­се је кли­зи­ште.” „Да ли сте све­сни да сте са­у­че­сни­ци у пљач­ки Бе­о­гра­да, где је јав­ни ин­те­рес...”?, ни­за­ла су се пи­та­ња. Би­ло је зах­те­ва да се об­у­ста­ви јав­ни увид у план ко­ји тра­је до 19. ју­на и ко­ји је на­ру­чи­ло пред­у­зе­ће „Бе­о­град на во­ди” у вла­сни­штву ком­па­ни­је из Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та „Игл хилс во­тер­фронт ин­вест­мент” (67 од­сто) и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (33 про­цен­та).

– У пла­ну сте на­ве­ли да је по­треб­но 450 ми­ли­о­на евра да би­сте раш­чи­сти­ли ло­ка­ци­ју, са­гра­ди­ли јав­не објек­те, ин­фра­струк­ту­ру... По­вра­ћај ко­ји оче­ку­је­те је из­ме­ђу 190–280 ми­ли­о­на евра, а сит­ним сло­ви­ма сте на­пи­са­ли без тро­шко­ва екс­про­при­ја­ци­је. Пет ге­не­ра­ци­ја из­ме­шта­те и ру­ши­те да би­сте при­ват­ном ин­ве­сти­то­ру до­зво­ли­ли да на­шим па­ра­ма зи­да лук­су­зне ста­но­ве. За овај план­ски до­ку­мент ни­је до­вољ­на јав­на рас­пра­ва не­го ре­фе­рен­дум на ни­воу Бе­о­гра­да – на­гла­си­ла је Са­ша Стан­ко­вић, управ­ник стам­бе­не за­јед­ни­це из Га­ври­ла Прин­ци­па 41.

Ин­же­ње­ра Дра­го­ми­ра Лу­ки­ћа за­ни­ма­ло је где је не­стао пе­шач­ко-би­ци­кли­стич­ки мост низ­вод­но од ку­ле „Бе­о­град” пред­ста­вљен на из­вор­ној ма­ке­ти про­јек­та, јер је на то ме­сто мо­гао да се пре­се­ли Ста­ри сав­ски мост.

– Ре­кли сте да ре­кон­стру­и­ше­те ста­ри же­ле­знич­ки мост у пе­шач­ко-би­ци­кли­стич­ки, све­тла ме­ра тог мо­ста је пет ме­та­ра, а на ма­ке­ти он је про­ши­рен, па ни­је ре­шет­ка­ста че­лич­на кон­струк­ци­ја од гу­ме да се ра­ши­ри – на­вео је, из­ме­ђу оста­лог, Лу­кић.

За ар­хи­тек­ту и пред­сед­ни­ка Ака­де­ми­је ар­хи­тек­ту­ре Ср­би­је Бо­ја­на Ко­ва­че­ви­ћа, гра­ни­це пла­на по­ка­зу­ју „ин­ве­сти­тор­ски ин­те­рес за од­ре­ђе­не про­сто­ре са не­што ма­ло же­ље да Бе­о­град као це­ли­на до­би­је на ква­ли­те­ту про­сто­ра”.

– Да ли струч­ња­ци Ур­ба­ни­стич­ког за­во­да и Аген­ци­је за про­стор­но пла­ни­ра­ње да­нас мо­гу да нам ка­жу ко је аутор пр­вог пла­на од пре 10 го­ди­на на­пра­вље­ног пре­цр­та­ва­њем ма­ке­те „Бе­о­гра­да на во­ди” ко­ја је као го­то­ва сти­гла. Ми не зна­мо по­сле 10 го­ди­на ко је за­ку­вао при­чу на сто­ти­нак хек­та­ра, а са­да се ба­ви­мо из­ме­на­ма и до­пу­на­ма. Акт сма­ње­ња за­шти­те це­ло­куп­ног сај­ма на ха­лу је­дан оба­вљен је под при­ти­ском ита­ли­јан­ских ин­ве­сти­то­ра ко­ји су дав­но би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни за ку­по­ви­ну сај­ма па га ни­су ку­пи­ли. То ни­је спро­ве­де­но ка­ко Бог за­по­ве­да и оста­је као фа­лич­но и уме­сто да др­жа­ва ко­ри­гу­је сво­је гре­шке, она пре­тр­ча­ва пре­ко њих и пра­ви сле­де­ћу при­чу. Дав­но сам ре­као да је Бе­о­град за­зи­да­ни град и то са­да мо­же­те да ви­ди­те и сво­јим очи­ма. Те­ра­зиј­ске те­ра­се, а не те­ра­су, ар­хи­тек­та До­бро­вић је пла­ни­рао као спу­шта­ње пре­ма Сре­му, оне су упро­па­шће­не у ве­ли­кој ме­ри и не­мој­мо да­ље ср­ља­ти у том про­сто­ру – ис­та­као је Ко­ва­че­вић и до­дао да по­сле све­га „Ур­ба­ни­стич­ки за­вод тре­ба рас­пу­сти­ти”.

Јав­на пре­зен­та­ци­ја пла­на би­ће одр­жа­на и да­нас у три тер­ми­на.